Nove vojvode sa 'moralnim afinitetom'

Nove vojvode sa 'moralnim afinitetom'
Zoran PRERADOVIĆ, Biljana JOVIĆEVIĆ
Četrdeset dana posle smrti Mila Rakočevića, poslednjeg vojvode, vodje četničkog ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića, proglašeno je 15 četničkih vojvoda, po pet iz Crne Gore i Srbije. Medju njima su i aktuelni pomoćnik za dijasporu u Vladi Srbije Miodrag Božović, te lider Srpske narodne stranke i Srpske liste iz Crne Gore Andrija Mandić. Ovaj svakako bizarni čin, nakon donošenja Zakona o izjednačavanju prava pripadnika ravnogorskog i partizanskog pokreta u Srbiji krajem 2004 godine, mogao bi iznova otvoriti ideološke rasprave u ulozi četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.
Aktuelni pomoćnik ministra za dijasporu u Vladi Srbije Miodrag Božović u izjavi za Radio Slobodna Evropa da je čin proglašenja vojvoda obavljen u crkvi Svetog Save u Parizu 17. marta, te da je proglašenje bila poslednja želja četničkog vojvode Mila Rakočevića. On istovremeno objašnjava šta za njega predstavlja titula četničkog vojvode:
"Meni predstavlja jedino jednu satisfakciju da se ne ugasi zvanje vojvoda, jer on je bio poslednji živi vojvoda koji je imao pravo da prenese vojvodstvo. To su počasne titule, to nisu ratne titule. Druga stvar, ljudi koji su predloženi svi su časni i pošteni ljudi i veliki Srbi."
Božović takodje navodi da će vojvode 12. maja u crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u Beogradu položiti zakletvu, uz prisustvo sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Profesor Bogoslovskog fakulteta i protojerej Dimitrije Kalezić za naš program kaže da nema ničeg neuobičajenog u činjenici dao crkva uzima učešće u ovakvim dogadjajima i dodaje da postoji čin zakletve koji je propisan Ustavom Crkve:
"Ono može samo da obaveže činom zakletve na časno i moralno vršenje dužnosti koja mu je povjerena i da će služiti svome narodu, svojoj Crkvi i kulturi svoga naroda. Međutim, tu nema nikakvih detalja jer ovo ide samo na opšte - da li je to vojvoda počasni, da li realni, da li vojni, da li civilni.. ništa od toga u ovome tekstu zakletve nema. Oni su ljudi sa moralnim afinitetom. Inače što se tiče njihovih budućih akcija, to je detaljisane, crkva ide prema opštem i sabornom."
S druge strane sociolog religije Zorica Kuburić smatra da je učešće Crkve u ovakvom dogadjaju indikativno i predstavlja pokazatelj šta se dogadja u samoj Crkvi i kako se menja odnos Crkve i države:
"Moj stav je da je po Crkvu bolje da se ne meša u politiku i da svojim uticajem šalje poruku, budući da je institucija od poverenja, građanima šta je prihvatljivo a šta nije. Samim tim činom ona se opredeljuje."
Istovremeno, na naše pitanje da li smatra neprimerenim činjenicu da visokopozicionirani funkcioner Vlade Srbije prihvata titulu četničkog vojvode, Miodrag Božović ovako odgovara:
"Pa nisam ja sebe stavio na spisak. Mene su predložili iz mnogo razloga, verovatno sam nešto zaslužio."
RSE: Da li možete da kažete u čemu se sastoje vaše zasluge?
"Napravio sam spomenik Pavlu Đurišiću, obišao sam čitavu našu dijasporu i proputovao sam čitav svet, obišao sam sve naše crkve... to je samo jedan deo koji sam ja uradio za srpstvo."
Podsećamo da je Skupština Srbije je 21. decembra 2004 godine, po hitnom postupku usvojila Zakon o izjednačavanju prava pripadnika ravnogorskog i partizanskog pokreta što je u javnosti izazvalo burne polemika. Aktuelni ministar informisanja Dragan Kojadinović koji je svojevremeno i sam bio izložen kritikama jer je ispred svog kabineta držao bistu vodje ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića za naš program povodom ovog slučaja kaže da konačno treba staviti tačku na rasprave o partizanima i četnicima i okrenuti se budućnosti:
"Mislim da je to u svim ovim okolnostima potpuno nepotrebno i da ne doprinosi na najbolji mogući način očuvanju dobrih tradicija četničkog pokreta. Mislim da to sada spada u neku novu kvazi-kulturu i da nanosi štetu i ljudima koji na takav način sada stiču, kako oni misle, neku dodatnu afirmaciju, bez obzira na kom se mestu oni nalaze."