„Latinica srpska koliko i ćirilica”
30. oktobar 2006.
Lingvista Ivan Klajn kaže da je ćirilica kulturno dobro koje treba očuvati, ali nikako ne možemo postati „ćirilička” zemlja. Već duže vreme vodi se rasprava da li ćirilica odumire i da li je treba posebno zaštititi i ograničiti upotrebu latinice. U emisiji Uvećanje Radija B92 o tome je govorio i lingvista, profesor Ivan Klajn. Član 10 novog ustava glasi: „U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.” Profesor Ivan Klajn autor je brojnih lingvističkih knjiga i studija, pisac čuvenog „Rečnika jezičkih nedoumica”, kao i mnogih drugih dela. Kaže da mu je žao ćirilice jer je kulturno dobro koje treba očuvati, ali isto tako ističe i da nema nikakvih iluzija da mi možemo postati isključivo ćirilička zemlja.
„Latinica je mnogo jača i uvek će biti takva, jer je to evropsko i međunarodno pismo i uvek sam pominjao fiziku, hemiju, matematiku i razne druge slučajeve, automobilske registracije i sve gde je upotrebljiva jedino latinica, a ne ćirilica”, kaže on.
Profesor Klajn iznosi mišljenje da će latinica biti jača dokle god imamo dvoazbučnost. „Ako bismo po svaku cenu hteli da uvedemo samo jedno pismo, to bi isključivo mogla da bude latinica”, naglašava Ivan Klajn.
On ističe da se on i njegove kolege lingvisti ne slažu s tvrdnjom da je latinica hrvatsko pismo. „Ona je isto tako srpsko kao i hrvatsko, samo što nije srpsko tradicionalno, nego je srpsko mlađe pismo, ali mi nismo morali da od Hrvata učimo latinicu, jer postoji najmanje od 1918. do danas jedna velika tradicija u upotrebi latinice u Srbiji”, kaže on.
Profesor Klajn govorio je, između ostalog, i o još jednoj aktuelnoj temi kod nas, a to je upotreba ženskih oblika za zanimanja, poput „predsednica”, „ministarka”, „prevoditeljka” i slično.
On smatra da se ne mogu baš za sva zanimanja uvesti ženski oblici i kao najubeljiviji primer ističe imenicu „kupac”. „Jezik je, ipak, tradicionalan i patrijarhalan, ali gde god postoji mogućnost, mi smo svakako za to da se upotrebi ženski oblik”, navodi profesor Klajn. (B92)
Prijem 
