Na današnji dan - 14. april
rts
1629. - Rođen je holandski astronom, matematičar i fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove revolucije. Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na polovima zbog rotacije planete. Pronašao je zakone sudara tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti [„Hajgensov princip”]. Konstruisao je časovnik sa sekundarnim klatnom za merenje vremena pri astronomskim posmatranjima. U saradnji sa bratom konstruisao je više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.
1685. - Umro je engleski pisac Tomas Otvej, čije se stihovane tragedije odlikuju poetskim darom i snažnom tragikom, prožetom sentimentalnošću u slikanju ljudskih emocija. Dela: „Spasena Venecija”, „Siroče”, „Don Karlos”.
1759. - Umro je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najistaknutiji predstavnik baroka u muzici. Bezmalo celu karijeru proveo je u Londonu kao direktor Kraljevske muzičke akademije. Stvarao je opere izrazite dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija, a oratorijumima je dao monumentalni vokalno-orkestarski oblik i izdvojio ih iz crkvene muzike. Dela: opere „Rinaldo”, „Julije Cezar”, „Aleksandar”, „Kserks”, oratorijumi „Mesija”, „Izrael u Egiptu”, „Juda Makabejac”, „Samson”, „Saul”, orkestarske svite „Muzika na vodi”, „Muzika za vatromet”.
1849. - Na inicijativu vođe Mađarske revolucije Lajoša Košuta, mađarska Narodna skupština je u Debrecinu proglasila nezavisnost Mađarske od Austrije, svrgavanje Habzburške dinastije i izjasnila se za republiku.
1862. - Rođen je ruski državnik Petar Arkadijevič Stolipin, premijer Rusije od 1906. do septembra 1911, kad je ubijen u atentatu u Kijevu. Ekonomskim reformama preporodio je rusku privredu i veoma oštro suzbijao boljševike. Posebno je ubrzao razvoj poljoprivrede agrarnom reformom, zahvaljujući čemu je zemlja proizvodila nezapamćene viškove hrane. Boljševička propaganda je to kasnije opisala kao „stolipinsku agrarnu reformu” izvedenu u korist bogatih seljaka, kulaka, popuno uništenih posle Oktobarske revolucije 1917, što je izazvalo masovnu glad.
1865. - Predsednik SAD Ejbraham Linkoln smrtno je ranjen u atentatu, nekoliko dana posle okončanja četvorogodišnjeg Američkog građanskog rata i poraza južnih država Konfederacije. Na njega je u loži vašingtonskog pozorišta "Ford Theatre" pucao navodno umno poremećeni glumac, pristalica poraženih južnjaka Džon But. Linkoln je sledećeg jutra podlegao povredama, a istragom je utvrđeno da su Buta potplatili bogataši s juga SAD.
1883. - Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne. Posle diplomiranja na Filozofskom fakultetu u Beogradu bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu i uređivao je više časopisa, uključujući „Misao”. Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama „Posmrtne počasti”, prožetu pesimizmom, u kojoj je dramatično opevao bolnu tragediju ljubavi, duševne krize i gorčine, nespokoj i pobunu i osećanje smrti. Kasniji stihovi, u kojima preovladava rezignacija, misaono su složeniji. Ispevao je i niz rodoljubivih pesama. Prevodio je s francuskog i engleskog - posebno su vrsni prevodi dela Vilijama Šekspira. Ostala dela: zbirke pesama „Dani i noći”, „Okovani slogovi”, „Stihovi”, „Pesme”, knjige eseja „Razgovor o književnosti”, „Ogledi iz estetike”.
1904. - Rođen je engleski glumac Džon Artur Gilgud, briljantan tumač likova u komadima Vilijama Šekspira, Oskara Vajlda i Noela Kauarda. Uspešno se oprobao i kao pozorišni reditelj i igrao u više filmova, u kojima je takođe iskazao veliki glumački senzibilitet. Napisao je knjigu sećanja „Rane scene”. Filmovi: „Tajni agent”, „Premijer”, „Artur” [Oskar], „Julije Cezar”, „Put oko sveta za 80 dana”.
1914. - Umro je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms. Verovao je da ideje najbolje mogu da budu ispitane istraživanjem posledica koje izazivaju. Praktično nije imao univerzitetsku karijeru - uglavnom je radio u vladinim službama, a njegovi uticajni „Sabrani spisi” objavljeni su posthumno.
1917. - Umro je poljski lekar i filolog Lazar Ludvig Zamenhof, tvorac međunarodnog jezika esperanto. Prvi udžbenik tog jezika objavio je 1887. pod pseudonimom dr Esperanto [onaj koji se nada]. Esperanto nije postao međunarodni jezik u širokoj upotrebi kako se nadao njegov tvorac, ali je najvažniji i najrašireniji od svih veštačkih jezika.
1929. - Rođen je alžirski državnik Šadli Bendžedid, predsednik Alžira od 1979. do 1992.
1930. - Samoubistvo je izvršio ruski pisac Vladimir Vladimirovič Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma, slomljen ličnim nedaćama i raskorakom njegovog sanjarskog temperamenta i surovih okolnosti u SSSR, u kojem je lenjinističku diktaturu smenila još gora staljinistička strahovlada. Revolucija, u čije ime je revalorizovao idejne, etičke i estetske vrednosti života, bila je za njega kretanje ka komuni, pa je njegovo pesništvo dobilo kolektivističke oznake, s naglašenim elementima „dinamičkog kretanja”, „drugog potopa” i „osvajanja neba”. Posle 1921, kad je revolucionarni ideal sveden na granice SSSR, uporedo s kritikom Zapada i ispisivanjem tekuće hronike sovjetskog života, sve više se kloni svođenja bilansa o sebi i vremenu i opredeljuje za obraćanje mrtvim revolucionarima [„Razgovor s drugom Lenjinom”] i potomcima [„Na sav glas”]. Zaslužan je za razvoj lirsko-epske i lirsko-fantastične poeme, tonskog stiha, principa realizacije metafore. Znatno je uticao na niz sovjetskih i evropskih pesnika. Dela: zbirke pesama i poema „Ja!”, „Vladimir Majakovski”, „Oblak u pantalonama”, „Rat i svet”, „Čovek”, „Sve što je napisao Vladimir Majakovski”, „150.000.000”, „Majakovski se smeška”, „Majakovski se smeje”, „Majakovski se ruga”, „Pesme o revoluciji”, „O tome”, „Vladimir Iljič Lenjin”, „Dobro!”, drame „Stenica”, „Hladan tuš”.
1931. - U Španiji je srušena vojno-monarhistička diktatura generala Prima de Rivere, kralj Alfonso XIII je pobegao iz zemlje i proglašena je republika s predsednikom privremene vlade Alkalom Samorom. Republiku je 1939, posle trogodišnjeg građanskog rata, ukinuo general Fransisko Franko, proglasivši monarhiju s regentskim savetom, ali je on bio šef države.
1945. - Američko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu tokom bombardovanja Tokija pogodilo i palatu japanskog cara.
1969. - Umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.
1986. - Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja. Dela: romani „Mandarini”, „Lepe slike”, „Drugi pol”, memoari „Uspomene dobro vaspitane devojke”.
1988. - Posle šestogodišnjih pregovora, u Ženevi su šefovi diplomatija Avganistana i Pakistana potpisali sporazum o Avganistanu, a SSSR i SAD dali su izjave o nemešanju i neintervenciji. Sporazumom je predviđen dobrovoljni povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana u roku od devet meseci, počev od 15. maja 1988.
1994. - Dva američka vojna aviona „F-15” su iznad severnog Iraka greškom oborila dva američka vojna helikoptera, usmrtivši svih 26 ljudi u njima.
1999. - NATO svioni su na putu Đakovica-Prizren - usred dana, pri potpuno vedrom vremenu - bombardovali dve kolone šiptarskih izbeglica koje su se vraćale kućama, usmrtivši najmanje 75 ljudi. Pritisnut neoborivim dokazima, NATO je još jedan u nizu masakara nad civilima opisao kao „grešku”.
1999. - Visoki oficir Sfora, koji je zatražio da ostane anoniman, potvrdio je izjave očevidaca da su na teritoriju Republike Srpske i muslimansko-hrvatske Federacije BiH pala četiri NATO aviona koje je iznad Srbije pogodila protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije i da su pronađena tela trojice poginulih pilota. On je potvrdio i obaranje dva helikoptera, čiji su pad preživela dvojica od 37 američkih komandosa u njima.
1999. - NATO avioni su bombama teško oštetili most preko Lima u Donjoj Bistrici između Priboja i Prijepolja, a u ponovljenom napadu sutradan most je srušen, čime je prekinut saobraćaj na pruzi Beograd-Bar.
1999. - Pakistan je - tri dana posle sličnog eksperimenta Indije - uspešno isprobao balističku raketu dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.
2000. - Ruska Državna duma [donji dom parlamenta] ratifikovala je, posle godina odlaganja, sporazum START-2 o smanjenju nuklearnog naoružanja.
2003. - Šefovi država i vlada Francuske, Nemačke, SAD, Velike Britanije, Kine i Japana, saopštili su da su naučnici njihovih zemalja završili dekodiranje tri milijarde parova baze ADN ljudskog genetskog niza. Objavljivanje detaljne mape genetskog koda čoveka potvrdilo je da ljudski genetski niz sadrži mnogo manje gena nego što se mislilo. Taj broj iznosi oko 30.000, jedva dvostruko više nego u slučaju genetskog niza muve.
Prijem 
