Na današnji dan - 13. april
rts
1519. - Rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-građanski rat rimokatolika i hugenota [francuski protestanti], čijem je razbuktavanju znatno doprinela. Uz podršku pape Grgura XIII 1572. organizovala je pokolj hugenota poznat kao Vartolomejska noć.
1598. - Francuski kralj Anri IV objavio je Nantski edikt, kojim su hugenoti izjednačeni u pravima s rimokatolicima.
1605. - Umro je ruski car Boris Fjodorovič Godunov, koji je preuzeo presto 1598, posle smrti Fjodora I. Pretpostavlja se da je 1591. ubio Fjodorovog mlađeg brata, prestolonaslednika Dimitrija, što je inspirisalo Aleksandra Puškina da napiše dramu „Boris Godunov” i Modesta Musorgskog da komponuje istoimenu operu.
1695. - Umro je francuski pisac Žan de Lafonten, član Francuske akademije, obnovitelj basne. „Basne” [12 knjiga] je pisao živo, plastično i duhovito, a u poeziji je stvorio sopstvenu versifikaciju, majstorski mešajući najraznovrsnije stihove. Ostala dela: pesme „Adonis”, „Elegija nimfama Boa”, „Filemon i Baukida”, roman „Ljubav Psihe i Kupidona”, stihovane „Priče”.
1743. - Rođen je američki državnik Tomas Džeferson, osnivač Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. Tokom rata za nezavisnost bio je predsednik odbora koji je pripremio „Deklaraciju nezavisnosti”, prihvaćenu 4. jula 1776. Svoje robove je oslobodio, ali nije uspeo da izdejstvuje ukidanje ropstva. Bio je guverner Virdžinije od 1779. do 1781. i sekretar prvog predsednika SAD Džordža Vašingtona od 1790. do 1793. Iskoristio je finansijske neprilike francuskog cara Napoleona I da od njega 1803. kupi Luizijanu.
1832. - Rođen je srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Počeo je kao romantičar s lepim osećanjem za kolorit, a završio kao hladni akademičar. Izradio je oko 300 portreta savremenika, uključujući Kornelija Stankovića, Đuru Daničića, Vladana Đorđevića, kraljicu Nataliju. Radio je i ikonostase s kompozicijama iz nacionalne istorije u crkvama u Negotinu i Smederevskoj Palanci.
1848. - Sicilija je proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.
1869. - Počeo je da izlazi srpski list „Pančevac”, koji je uređivao publicista Jovan Pavlović. U njemu je objavljen prvi prevod na srpski „Komunističkog manifesta”. Zabranjen je 1876, posle čega je više puta obnavljan i zabranjivan. List i sada izlazi.
1885. - Rođen je mađarski filozof Đerđ Lukač, protagonista „zapadnog marksizma”.
1904. - Umro je ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin, koji je majstorstvo najviše iskazao inspirišući se ratnim motivima. Slikarstvo je učio na Akademiji u Petrogradu, a usavršavao u Parizu. Posebno su zapažene njegove monumentalne kompozicije iz rusko-turskog rata 1877-1878, skice iz vojničkog života i realistične studije tipova i pejzaža.
1906. - Rođen je irski pisac Semjuel Beket, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969, koji je 1953. dramom „Čekajući Godoa” otvorio eru „drame apsurda”. Bio je zaokupljen temom raspadanja građanskog društva, dehumanizujućom slikom čoveka i beznadežnom situacijom neobičnih bića na kraju sveta i vremena, što simboliše apsurdnost ljudske egzistencije. Živeo je u Francuskoj i pisao na francuskom, smatrajući da se na stranom jeziku može pisati bez stila, što je njegov ideal. Ostala dela: roman „Marfi”, trilogija „Moloa”, „Malone umire”, „Neimenljivi”, drame „Kraj igre”, „Poslednja traka”, „Igre bez reči”, „Srećni dani”, „Igra”, „Ne ja”.
1919. - Britanske trupe su u Amricaru masakrirale bezmalo 380 Indusa, pristalica vođe pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija.
1922. - Rođen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, istaknuti lider pokreta nesvrstanih, prvi predsednik Tanganjike [sadašnja Tanzanija] od 1962. do 1985, kad je podneo ostavku, što je redak primer u Africi.
1922. - Rođen je engleski pisac Džon Brejn, koji je u englesku književnost uveo tip ambicioznog mladog oportuniste proleterskog porekla, spremnog na sve radi postizanja uspeha i materijalne dobiti. Dela: romani „Put u visoko društvo”, „Mesto u visokom društvu”, „Ljubomorni Bog”, „Igra plakanja”, „Ostani sa mnom do jutra”, „Pobožni zastupnik”, studija „Pisanje romana”.
1941. - U Drugom svetskom ratu mađarski fašisti počeli su teror u Bačkoj i za nekoliko dana ubili oko 3.000 civila, mahom Srba.
1945. - Trupe sovjetskog maršala Fjodora Tolbuhina slomile su u Drugom svetskom ratu nemački otpor u Beču. Pad „druge prestonice” Trećeg rajha omogućio je opkoljavanje nemačkih snaga u Berlinu, koji je pao tri sedmice kasnije.
1945. - Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu uništilo veliki deo Tokija.
1961. - Generalna skupština UN osudila je politiku aparthejda u Južnoj Africi.
1963. - Rođen je ruski velemajstor Hari Vajnštajn, poznat kao Gari Kasparov, koji je 1985. u 23. godini postao prvak sveta, najmlađi u istoriji šaha. Titulu je preoteo zemljaku Anatoliju Karpovu, pobedom u meču rezultatom 13:11. Tome je prethodio meč započet u septembru 1984, u kojem je Karpov vodio s 5:3, uz 40 remija, ali je Svetska šahovska federacija 15. februara 1985. prekinula meč igran do šeste dobijene partije, prekršivši pravila, zbog „iscrpljenosti igrača”.
1964. - Američki glumac afričkog porekla Sidni Poatje dobio je Oskara za glavnu ulogu u filmu „Poljski ljiljani”, kao prvi crnac koji je osvojio tu nagradu.
1966. - Predsednik Iraka Abdul Salam Arif poginuo je prilikom pada helikoptera.
1975. - Pripadnik hrišćanske milicije ubio je u autobusu u predgrađu Bejruta 22 Palestinca, što se smatra početkom građanskog rata u Libanu.
1976. - U eksploziji u fabrici municije u Finskoj poginulo je 45 ljudi.
1979. - Dva dana posle ulaska u Kampalu armije Tanzanije i snaga opozicije i pada diktatora Idija Amina Dade, formirana je privremena vlada Ugande. Amin je 1971. oborio predsednika Miltona Obotea i tokom vladavine likvidirao je najmanje pola miliona sunarodnika. U oktobru 1978. napao je Tanzaniju, ali je izvukao deblji kraj.
1990. - U uzaludnom pokušaju da spreči otcepljenje Litvanije, predsednik SSSR Mihail Gorbačov zapretio je baltičkoj republici ekonomskim embargom ako za dva dana ne povuče deklaraciju o nezavisnosti.
1992. - Muslimanske paravojne snage pod kontrolom Alije Izetbegovića demolirale su i opljačkale dopisništvo Tanjuga u Sarajevu. Sedam naoružanih ljudi razbilo je centar veze i preseklo prijem vesti iz zemlje i sveta novinskim kućama u BiH i ukralo dva telefaksa, dva teleprintera, telefonske i radio-aparate i televizor. Ostalu opremu su uništili, a dežurnog novinara opljačkali, uzevši mu i pasoš.
1993. - Počelo je suđenje dvanaestorici bivših sovjetskih funkcionera i oficira, optuženih za zaveru 1991. radi obaranja Gorbačova.
1994. - Islamski terorista-samoubica ubio je u autobusu u izraelskom gradu Hadera šest i ranio 28 ljudi.
1999. - U napadu avijacije NATO teško je oštećena zemaljska satelitska stanica „Jugoslavija” u selu Prilike kod Ivanjice, na Kopaoniku je s 11 projektila do temelja srušen hotel „Bačište” i uništeno je više mostova, uključujući most u Biljanovcu kod Kraljeva, most u Dedini kod Kruševca i most na reci Kosanici na putu Niš-Priština.
Prijem 
