Bitka srpskih i albanskih lobista u američkom parlamentu
Savetnik predsednika Srbije Vuk Jeremić kaže da eventualno usvajanje rezolucije u američkom Senatu i Predstavničkom domu koja poziva na nezavisnost Kosmeta neće biti obavezujuće za američku spoljnu politiku, ali će uticati na kreiranje atmosfere u kojoj se donose važne odluke. Jeremić je za beogradski dnevnik „Blic” ocenio da će u predstojećem periodu unutar Senata Predstavničkog doma SAD uslediti žestoka borba srpskih i albanskih lobista za finalni status Kosova i dodao da „Srbija ima spreman odgovor na očekivanu ofanzivu albanskog lobija”. On je rekao da je predlog rezolucije, o kojoj će američki Senat početi raspravu tokom ove nedelje, „dosta mračan” po srpske interese, jer predviđa da SAD unilateralno priznaju nezavisnost Kosova i bez rezolucije UN, ali da ostavlja prostor za amandmane.
„Izuzetno je važno da senatori koji su članovi Komiteta za međunarodne odnose, predvođeni republikancem Džordžom Vojinovićem, podnesu amandmane na predlog rezolucije koja bi podržala nezavisnost Kosova”, naveo je Jeremić.
On dodaje da je najveći problem za Srbiju u tome što iza rezolucije koja podržava nezavisnost stoje veoma uticajni senatori Džozef Linderman i Džozef Bajden, dok je Tom Lantoš predsedavajući Komiteta za međunarodne odnose u Predstavničkom domu SAD.
FRID: VREME DA SRBI PROBAJU BOLJI PUT
Jednostrane akcije priznavanja nezavisnosti Kosova bile bi mnogo lošiji put nego put preko Ujedinjenih nacija i bile bi samo štetne, izjavio je za zagrebački „Jutarnji list” pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i azijska pitanja Danijel Frid.
Glavni razlog Fridovog dolaska u Zagreb i Banjaluku bile su konsultacije s vladama Hrvatske i Republike Srpske o regionalnim pitanjima zbog približavanja donošenja rezolucije o statusu Kosova.
Frid je rekao da su stavovi SAD i Hrvatske vrlo slični jer ni SAD ni Hrvatska ne žele da konačni status Kosova bude destabilizujući faktor u regionu. Istovremeno, obe zemlje su ocenile da konačni status Kosova neće biti presedan ni za koju drugu situaciju u regionu, kako kad je reč o RS, Istočnoj Slavoniji, Preševskoj dolini, tako i kad je reč o Abhaziji, Južnoj Osetiji ili Čečeniji, jer je slučaj Kosova jedinstven.
„Ne možemo natrag, 1999. godina se nikad neće vratiti, a ne možemo ni ostati na ovome na čemu smo sada, pa zato i postoji Ahtisarijev plan”, izjavio je Frid.
Frid je rekao da na obe strane, i na srpskoj i na albanskoj, postoje ekstremisti, ali da su rizici mnogo veći kad bi se ostalo u sadašnjem stanju, jer bi se izgubila nada u bilo kakvo rešenje.
Bivša Jugoslavija se nije raspala neutralno, nju su ubili nacionalisti, a glavni nacionalista, onaj koji je ubio celu Jugoslaviju, bio je Slobodan Milošević, ocenio je Frid, dodavši da „ako Vlada Srbije ne može da pomogne da se stvari rešavaju, onda bar ne treba ni da sprečava pokušaje rešavanja”.
Srbija ima pravo da krene prema ujedinjenoj Evropi i NATO ako to želi jer zaslužuje evropsku budućnost ne manje nego bilo koja druga država u regionu, rekao je Frid, dodavši da je Hrvatska na tom putu, a Srbija može i ima pravo da je prati.
On je izrazio očekivanje da će Srbija imati vladu koja će biti predana budućnosti Srbije jer „nacionalizam koji je počeo obećanjima, a završio se izbeglicama nije donio ništa dobro srpskom narodu, osim ruševina”, zbog čega je „vreme da Srbi probaju bolji put”. (Srna, Tanjug)