Na današnji dan - 2. april

Na današnji dan - 2. april
rts


742. - Rođen je franački car Karlo Veliki, koji je od dolaska na presto 768. do smrti 814. krojio sudbinu Evrope i proširio Franačko carstvo od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke. Papa Lav III ga je 800. krunisao za rimskog cara.

1724. - Rođen je italijanski avanturista Đovani Đakopo Kazanova de Saingalt, sinonim latinskog ljubavnika, jedna od najkoloritnijih ličnosti Evrope 18. veka. Tokom burnog života bio je učenik verske škole, sekretar kardinala, venecijanski pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar. Njegovi „Memoari” dragocena su slika evropskog društva epohe u kojoj je živeo.


1805. - Rođen je danski pisac Hans Kristijan Andersen, autor malih pripovedaka-bajki koje su mu donele svetsku slavu, tvorac danske realističke proze. Napisao je 156 priča, uključujući „Carevo novo odelo” i „Ružno pače”, zasnovanih na motivima danskog folklora, antičke mitologije i indoevropskih predanja, a za neke od njih ga je inspirisalo sopstveno tegobno detinjstvo obeleženo siromaštvom.

1838. - Rođen je francuski državnik i advokat Leon Mišel Gambeta, jedan od osnivača Treće republike, koji je znatno doprineo uspostavljanju parlamentarne demokratije posle pada cara Napoleona III.

1840. - Rođen je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je i pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke članke, borio se strasno za pravdu i napredak. Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske pod naslovom „Optužujem” u listu "L”oror", odlučujuće je doprineo rehabilitaciji kapetana Alfreda Drajfusa, lažno optuženog za izdavanje Nemačkoj vojnih tajni i osuđenog na doživotnu robiju. Dela: romani „Nana”, „Žerminal”, „Slom”, „Trovačica”, „Zver čovek”, „Novac”, „Zemlja” [iz ciklusa od 20 romana pod zajedničkim naslovom „Rugon-Makarovi, prirodna i društvena istorija jedne porodice pod Drugim Carstvom”], „Plodnost”, „Rad”, „Istina” [iz ciklusa „Četiri jevanđelja”], „Tri grada: Lurd, Rim, Pariz”, rasprava „Eksperimentalni roman”.

1872. - Umro je američki pronalazač i slikar Semjuel Finli Breze Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu njemu u čast Morzeova azbuka.

1914. - Rođen je engleski filmski glumac Alek Ginis, koji se odlikovao izuzetnim mogućnostima preobražaja. Dobitnik je dva Oskara: 1957. za ulogu u filmu „Most na reci Kvaj” i 1980. za ukupan doprinos filmskoj umetnosti. Ostali filmovi: „Nežno srce”, „Veliko očekivanje”, „Oliver Tvist”, „Čovek u belom odelu”, „Most na reci Kvaj” [Oskar], „Naš čovek u Havani”, „Lorens od Arabije”, „Pad Rimskog carstva”, „Hitler: 10 poslednjih dana”, „Doktor Živago”, „Rat zvezda”, „Dan Eskima”.

1917. - Pred srpskim vojnim sudom za oficire u Solunu je u Prvom svetskom ratu počeo proces protiv grupe oficira, uključujući generalštabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa. Bio je to obračun regenta Aleksandra Karađorđevića i prvaka Radikalne stranke s Apisom i oficirima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu Mašin i 1911. organizovali tajnu patriotsku organizaciju „Ujedinjenje ili smrt”, poznatu kao „Crna ruka”. Optužbe da su pripremali pobunu u vojsci, prevrat i ubistvo regenta i srpskog premijera Nikole Pašića nisu dokazane, ali je sud na osnovu lažnih svedočenja osudio devet optuženih na smrt i dvojicu na 15 godina robije. Veliki vojni sud je delimično preinačio presudu, ali su Apis, major Ljubomir Vulović i Rade Malobabić streljani u Solunskom polju 26. juna 1917. Na temelju sačuvanog Vulovićevog pisma, 2. juna 1953. je obnovljen proces i Vrhovni sud Srbije rehabilitovao je Apisa i ostale nevino osuđene.

1974. - Umro je francuski državnik Žorž Pompidu, predsednik Francuske od 1969. do smrti. Šef države je postao posle ostavke Šarla de Gola i uglavnom je sledio ideje slavnog prethodnika. Prethodno je bio profesor u Marselju i Parizu. Sa De Golom je blisko sarađivao od 1945, u međuvremenu je bio direktor Rotšildove banke, šef De Golovog kabineta i član Ustavnog saveta, a od 1962. do 1968. premijer.

1982. - Vojna hunta Argentine je s 10.000 vojnika napala britanski posed Foklandska ostrva u Atlantskom okeanu, oko 500 kilometara jugoistočno od argentinske obale, na kojima je u tom trenutku bilo 75 britanskih vojnika. Argentinske snage je posle borbi krajem maja i u prvoj polovini juna 1982. porazilo oko 5.000 vojnika poslatih iz Velike Britanije.

1999. - Prilikom dva napada na Kuršumliju, NATO avijacija je usmrtila 13 civila, oštetivši oko 500 zgrada, uključujući manastire Svete Bogorodice i Svetog Nikole iz 12. veka, a u napadu kasetnim bombama na šiptarsko selo Nogavac kod Orahovca ubijena su dva civila.

1999. - Prvi put od početka agresije NATO je bombardovao centar Beograda - u prvom vazdušnom napadu na jugoslovensku prestonicu od Drugog svetskog rata - ispalivši krstareće rakete na ispražnjene zgrade ministarstava unutrašnjih poslova Jugoslavije i Srbije, od kojih je jedna pala samo tridesetak metara od Instituta za ginekologiju i akušerstvo, u kojem je u tom trenutku bilo oko 70 novorođenčadi s majkama. Vazdušni udar izazvan eksplozijama oštetio je zgradu Instituta, obližnju Neuropsihijatrijsku kliniku „Laza Lazarević”, druga bolnička zdanja i više stambenih zgrada.