Na današnji dan - 23. mart
rts
1391. - Umro je kralj Tvrtko I Kotromanić, prvi i namoćniji bosanski kralj, koji je u manastiru Mileševa, na grobu Svetog Save, 1377. krunisan za kralja Srbije i Bosne, čemu je 1382. dodao titulu kralja Dalmacije, Hrvatske i Primorja. U bici kod Bileće 1388. potukao je Turke, a njegova vojska pod vojvodom Vlatkom Vukovićem učestvovala je 1389. u Kosovskoj bici protiv Turaka. Bio je rodbinski vezan s Nemanjićima: unuk je Jelisavete, ćerke srpskog kralja Stefana Dragutina.
1801. - Nezadovoljni dvorski oficiri ubili su ruskog cara Pavla I Petroviča Romanova, kojeg je na prestolu nasledio sin Aleksandar I.
1842. - Umro je francuski pisac, oficir i diplomata Anri Stendal, začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana.
1861. - Grof Kamilo Benso di Kavur, borac za ujedinjenje Italije, postao je prvi italijanski premijer.
1863. - Rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede.
1881. - Rođen je francuski pisac Rože Marten di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. godine.
1887. - Rođen je francuski slikar španskog porekla Hose Viktorijano Gonsales, poznat kao Huan Gris, pionir stila poznatog kao sintetički kubizam.
1900. - Rođen je nemački filozof Erih From, koji je oživljavajući humanističku tradiciju marksizma pokušao da je primeni na sociološko-psihološke probleme. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda i analizirao uzroke ljudskog samootuđenja. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: „Bekstvo od slobode”, „Čovek za sebe”, „Zdravo društvo”, „Veština voleti”, „Zen-budizam i psihoanaliza”, „Anatomija ljudske destruktivnosti”, „Misija Sigmunda Frojda”, „Marksova koncepcija čoveka”, „Čovekovo srce”, „Bićete kao bogovi”.
1903. - U demonstracijama oko 5.000 studenata, đaka i radnika protiv apsolutističkog režima srpskog kralja Aleksandra Obrenovića, koje su organizovali studenti-socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Keclerović, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranata, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Keclerović morali su da emigriraju.
1908. - Rođena je američka filmska glumica Lusil Leser, poznata kao Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda tridesetih godina 20. veka.
1910. - Rođen je japanski filmski režiser Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini režiser dobitnik dva Oskara za najbolji inostrani film. Uspešno je spojio japansku tradiciju i kulturu s evropskim senzibilitetom, a kritičari su ga nazvali „teno [car] japanske kinematografije”. Filmovi: „Rašomon”, „Sedam samuraja”, „Krvavi presto”, „Idiot”, „Živeti”, „Na dnu”, „Dodeskaden”, „Dersu Uzala”, „Kagemuša”, „Ran”, „Madadajo”.
1912. - Rođen je nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor nacističkih raketnih projektila „Fau-1” i „Fau-2”, kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija.
1918. - Gigantski nemački top „Velika Berta” bombardovao je u Prvom svetskom ratu Pariz s više od sto kilometara razdaljine.
1919. - Benito Musolini je u Milanu osnovao fašističku partiju.
1921. - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Donald Malkolm Kempbel, koji je 1964. postavio svetski rekord u vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas. Poginuo je 1967. vozeći čamac „Plava ptica” s mlaznim motorom na jezeru Koniston u Velikoj Britaniji, u pokušaju da još jednom pomeri granicu brzine.
1933. - Nemački Rajhstag [parlament] je usvojio Zakon o punomoći, kojim su kancelaru Adolfu Hitleru data diktatorska ovlašćenja do 1937, ali se pokazalo da je vremensko ograničenje diktature obmana, jer su ubrzo zbrisane sve demokratske tekovine.
1942. - Počelo je izbacivanje iz kuća Amerikanaca japanskog porekla na zapadnoj obali SAD i njihovo prebacivanje u logore u koje su zatočeni tokom Drugog svetskog rata.
1945. - Američke i britanske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.
1948. - Umro je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, jedan od najvećih filozofa 20. veka.
1950. - Stupila je na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije i taj dan se obeležava kao Svetski meteorološki dan. Svetska meteorološka organizacija osnovana je radi lakšeg stvaranja svetske mreže stanica za meteorološka osmatranja i održavanja sistema za brzu razmenu informacija o vremenskim prilikama.
1953. - Umro je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više javnih spomenika: Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.
1956. - Pakistan je prema novom ustavu postao islamska republika.
1966. - Kenterberijski arhiepiskop se u Rimu sastao s papom, što je posle četiri veka bio prvi susret poglavara anglikanske i rimokatoličke crkve.
1980. - U Zapadnoj Nemačkoj je osnovana politička stranka „Zeleni pokret”, što je bio izraz svetskog fenomena povećane brige i borbe za zaštitu čovekove okoline.
1983. - Umro je dr Barni Klark, prvi čovek kojem je 112 dana ranije ugrađeno veštačko srce.
1983. - Predsednik SAD Ronald Regan saopštio je plan za izgradnju novog sistema odbrane zasnovanog na svemirskoj tehnologiji, kasnije poznatog po nazivu „zvezdani ratovi”.
1994. - Predsednički kandidat vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Meksika Luis Donaldo Kolosio ubijen je na predizbornom mitingu u Tihuani.
1994. - U Sibiru se srušio ruski putnički avion „Erbas A-310”, koji je leteo u Hongkong, a udes nije preživeo niko od 75 putnika i članova posade.
1995. - Za prvog generalnog direktora Svetske trgovinske organizacije izabran je Italijan Renato Ruđero.
1998. - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je premijera Viktora Černomirdina i kompletnu njegovu vladu.
1999. - Jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević odbio je zahtev da prihvati strane trupe pod vođstvom NATO na Kosovu i Metohiji, posle čega je generalni sekretar NATO Havijer Solana aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara.
1999. - Premijer Rusije Jevgenij Primakov suspendovao je posetu SAD zbog pretnji vojnih udara NATO na Jugoslaviju, naredivši iznad Atlantskog okeana posadi aviona koji je leteo ka Vašingtonu da letelicu vrati u Moskvu.
Prijem 
