Na današnji dan - 15. mart
rts
1824. - Rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. U najpoznatijoj pesmi „Đački rastanak” opevao je Sremske Karlovce i đačke radosti, dubinu i misaonost iskazao je u pesmi „Tuga i opomena”, a u satiričnoj pesmi „Put” ismejao je protivnike Karadžićeve reforme. Umro je u Beču 1853, a kasnije je sahranjen na Stražilovu.
1867. - Bečki dvor je, zbog stalne krize koja je potresala Austriju od revolucionarne 1848, odustao od unitarne države i otad se Austrijsko carstvo naziva Austrougarska, ili Dvojna monarhija, u okviru koje su vlast i teritoriju podelile Austrija i Mađarska. Budimpešta je od Beča preuzela resore spoljnih poslova, finansija i odbrane.
1883. - Beograd je dobio prvu „telefonsku štaciju”, sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor vodili su ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.
1917. - Boljševici su prinudili na abdikaciju ruskog cara Nikolaja II, koji je presto ponudio bratu, velikom vojvodi Mihailu, ali se on sutradan, pod pritiskom boljševika, odrekao krune, čime je posle tri veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara Nikolaja II, sve članove njegove porodice i poslugu, boljševici su, na osnovu naredbe vođe Oktobarske revolucije Vladimira Lenjina, likvidirali i potom iskasapili u Jekaterinburgu u julu 1918.
1939. - Trupe nacističke Nemačke su ušle u Prag i okupirale Češku, a sutradan je Slovačka, prema direktivi Adolfa Hitlera, proglašena za „nezavisnu državu”, čime je ostvaren njegov plan za pokoravanje Čehoslovačke. Pod pretnjom okrutnog napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha potpisao je u Berlinu akt o predaji zemlje Trećem rajhu. Francuska i Velika Britanija nisu učinile ništa da spasu nezavisnost te zemlje, koju su nekoliko meseci pre toga garantovale u Minhenu.
1957. - Umro je Moša Pijade, predsednik Skupštine FNR Jugoslavije, slikar i novinar. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ „Komunist”, 1925. je osuđen na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je „Kapital”, „Bedu filozofije” i „Manifest komunističke partije” Karla Marksa. U početku narodnooslobodilačke borbe 1941. bio je partijski rukovodilac u Crnoj Gori. Od decembra 1941. bio je u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik Predsedništva.
1991. - Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač osobenog stila, koji je u srpsku literaturu uneo dotad nepoznatu eruptivnu snagu, oslobođenu ideoloških i socrealističkih stega. Pažnju čitalaca, ali i ideoloških čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka „Đavoli dolaze”, objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih pisaca. Ostala dela: romani „Crveni petao leti prema nebu”, „Heroj na magarcu”, „Rat je bio bolji”, „Ljudi sa četiri prsta”, „Peti prst”, „Gullo, gullo”, novele „Vuk i zvono”, drama „Godo je došao”.
1991. - Umro je srpski filozof Veljko Korać, profesor Filozofskog fakultetu u Beogradu, na čiju je inicijativu osnovana Katedra za sociologiju. Zaslužan je za povratak izvornom razumevanju učenja Karla Marksa kod nas i nedogmatski pristup marksizmu. Dela: „Erazmo Roterdamski”, „Marks i savremena sociologija”, „Marksovo shvatanje čoveka, istorije i društva”, „Filozofija i njena istorija”, „Istorija društvenih teorija”.
1991. - Predsednik Predsedništva SFRJ i predstavnik Srbije u tom telu Borisav Jović dao je ostavku, jer je Predsedništvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji suočenoj s otvorenom pobunom secesionista i opasnošću krvavog rasparčavanja Jugoslavije.
Prijem 
