„Srpski jezik se birokratizovao i iskvario”

„Srpski jezik se birokratizovao i iskvario”

Dvadeset prvi februar se od 2000. obeležava se kao Međunarodni dan maternjeg jezika. Taj dan uveo je UNESKO kako bi sprečio nestajanje pojedinih jezika, pošto su podaci pokazali da godišnje u svetu odumre oko 25 različitih jezika. U svetu se govori oko 6.000 jezika, međutim, prema sadašnjim procenama stručnjaka, otprilike svake dve nedelje u svetu odumre jedan od njih. To su izolovani jezici malih zajednica, koji nemaju institucionalnu podršku. Lingvista i profesor beogradskog Filološkog fakulteta Ranko Bugarski kaže da dosta postojećih jezika neće dočekati kraj XXI veka. „Možda će tokom ovog veka nestati čak između 50 i 90% jezika. Ostaće nekih 600 do 1.000 jezika, ali mnogi će nestati, a mnogi su već nestali. Tek poslednjih 15 godina lingvisti su primetili taj tempo nestajanja jezika i pozvonili na uzbunu, a onda su se zainteresovale međunarodne organizacije”, kaže za B92 Ranko Bugarski. Srpski nikako ne spada u grupu ugroženih jezika, ali se, pogotovo u poslednje dve decenije, prilično birokratizovao i „iskvario”, kaže Bugarski.
Srpskom jeziku ne preti opasnost od nestajanja, ali je jezička kultura u Srbiji na veoma niskom nivou, što zbog nedovoljne pismenosti, što zbog uticaja drugih jezika, pre svega engleskog, koji je postao jezik globalne komunikacije.

Ranko Bugarski, član Evropske akademije nauka i umetnosti, kaže da je u prirodi jezika da se menja i da prima različite uticaje, ali da ne treba nekritički prihvatati sve strane uticaje. „Bez stranih reči danas se ne može, samo ih treba upotrebljavati s merom i sa znanjem, dakle, ne preterano i ne neznalački, kao što se često radi”, kaže on.

„Kad se s tim preteruje, kad se to prihvata bez ikakvog razmišljanja o onom što je već uobičajeno i što je normalan način izražavanja u srpskom jeziku, kad se to sve prenebregne, pa se posegne za prvim anglicizmom koji se čuje, e tu čovek već mora da izrazi određenu rezervu”, kaže on.

Bugarski naglašava da su domaća nepismenost i nepotrebna birokratizacija često još pogubnije od neumerenog uticaja stranih jezika i ističe da bi na tome moralo da se radi mnogo više i sistematičnije. (B92, Beta)

Kako ukazuje Ivan Klajn, razvoj jezika, odnosno jezičke kulture, danas zavisi od školstva i od medija. Mora se nastaviti rad na velikom rečniku SANU, što znači da Institut za srpski jezik i Matica srpska moraju dobiti mnogo bolje finansijske i kadrovske uslove. Što je još važnije, ne čekajući na završetak tog rečnika (kome će verovatno naši unuci doživeti da vide poslednji tom), mora se što pre napraviti praktičan i pouzdan jednotomni rečnik. Takav rečnik bi dobrim delom zamenjivao i pravopis, i gramatiku, i akcenatski rečnik.
- On bi stajao na svim stolovima u vašoj redakciji, njega bi konsultovali učenici, studenti, pisci, prevodioci, svi školovani ljudi. On bi bio za nas ono što je Hrvatima Anić, Francuzima Rober, Amerikancima Vebster, ono što imaju i koriste svi evropski narodi osim nas.