Čemu mogu da se nadaju budući vlasnici besplatnih akcija
Bogati samo na papiru
U iščekivanju parlamentarnih izbora, besplatne akcije ponovo su u centru pažnje javnosti. Sindikati javnih preduzeća pritiskaju Vladu da usvoji predlog po kojem bi oko pet miliona građana besplatne akcije dobilo u roku od šest meseci. A kada će te akcije moći da unovče, pitanje je na koje ne mogu da odgovore ni najpromućurniji berzanski analitičari.
Prema predlogu koji je podržalo više od 30 sindikata javnih preduzeća i javnog sektora, zaposleni u javnim preduzećima (ima ih oko milion) dobili bi akcije preduzeća u kojima rade, a ostali građani zaposleni u zdravstvu, školstvu, policiji i drugim delatnostima (ima ih oko četiri miliona) akcije koje bi emitovao Privatizacioni registar. Iz sredstava ostvarenih privatizacijom u Privatizacioni registar do sada je prebačeno nešto više od 200 miliona evra što znači da bi, da je predlog sindikata kojim slučajem već usvojen, oko četiri miliona građana trenutno raspolagalo akcijama vrednim celih 50 evra. Doduše, iz Ministarstva privrede najavljuju da će se u Privatizacionom registru do kraja godine naći i čitava milijarda evra što je, kad se podeli na četiri miliona kandidata, tek 200 evra po akcionaru.
U sličnoj situaciji nalazi se i milion zaposlenih u javnim preduzećima čija privatizacija faktički još nije ni započela. Čak i u slučaju NIS-a, gde je privatizacioni savetnik odavno izabran, rokovi se stalno pomeraju.
Šanse da budući vlasnici besplatnih akcija zgrnu velike pare, kao što se to posrećilo akcionarima pojedinih firmi, vrlo su male. Podelom besplatnih akcija, to je tačno, ispraviće se nepravda, ali kada će i u kojoj meri vrednost podeljenih akcija moći da se tržišno valorizuje, to niko sa sigurnošću ne može da kaže. Pošteno bi bilo da oni koji budućim vlasnicima besplatnih akcija podižu temperaturu i ulivaju nadu u potencijalnu zaradu poput one koju su ostvarili akcionari „Knjaza“, „Apatinske pivare“, „Hemofarma“ itd, to javno i otvoreno kažu: „Imaćete akcije, na primer EPS-a, a kada ćete i po kojoj ceni moći da ih prodate apsolutna je nepoznanica.“ Branko Pavlović, pravni zastupnik malih akcionara javnih preduzeća i autor predloga o podeli besplatnih akcija, tvrdi da će podeljene akcije imati veću vrednost zato što će biti podeljene pre privatizacije NIS-a, EPS-a, železnice, komunalnih preduzeća. Da se to zaista i dogodi, potrebno je da se ispune još dva uslova - tržišna verifikacija vrednosti akcija i protok vremenskog perioda za sada nepoznatog trajanja. U svakom slučaju, Skupština je predlog Branka Pavlovića prosledila Vladi na razmatranje čime su se, po oceni sindikata, stekli svi uslovi da se njihova zakonska inicijativa nađe na dnevnom redu prvog narednog skupštinskog zasedanja.
B. Krivokapić
Budući akcionari
- zaposleni u javnim preduzećima (NIS, EPS, PTT „Telekom“, „Železnice Srbije“, „Jat“, „Srbijavode“, „Srbijašume“, 500 regionalnih i lokalnih komunalnih i javnih preduzeća)
- zaposleni u javnom sektoru (zdravstvo, prosveta, vojska, policija, nauka, pravosuđe, kultura, državna uprava, sveštenstvo, informisanje)
- zaposleni u preduzećima u stečaju i u procesu restrukturiranja
- penzioneri
Prijem 
