Evropska (Zapadna) budućnost Srbije – put ka ropstvu!
14. februar 2013.
Igor Vlahović - Evropska (Zapadna) budućnost Srbije – put ka ropstvu!
Srbija, 2012. godina – Prosečan gradjanin, više zapravo, i nije gradjanin, jer živeti u gradu podrazumeva vredan rad u nekoj državnoj firmi. Nakon posla otići u neku obližnju prodavnicu, kupiti namirnice, doći kući, ručati sa najbližima, raditi zadatke sa klincima, otići u šetnju, ili pak na neku lepu kulturnu manifestaciju.
Prosečan seljak, više zapravo nije seljak, jer živeti na selu, podrazumeva vredan rad na njivi, uzgoj stoke, brigu oko bašte, zatim, odnositi svoje proizvode u obližnje zemljoradničke zadruge, kao i na pijacu.
Nakon obavljenog pazara, otprilike slično što i u gradu, samo što svaki vid samostalnog rada iziskuje više posla, te se za zabavu ima vremena, jedino u dane svetkovina.
Prosečnog gradjanina i seljaka u zemlji Srbiji, s kraja 2012., jednostavno nema. Tonuli su u nekom crnom evropskom vihoru, vredno radeći, vaspitavajući decu, proslavljajući krsne slave, rodjendane, ispraćaje u vojsku, svadbe, godišnjice brakova. Tonuli su u nekom crnom evropskom vihoru, neprestano gradeći društvo u kome žive, nadajući se i čvrsto verujući u neka bolja sutra.
Tonuli su i potonuli u crnom evropskom vihoru, tako stihijski, tako neprimetno.
Beda je svakim novim danom, sve više kucala na vrata. Grupa nekih “demokrata”(ogranak bezdušnih mučitelja sa tla krvave politike Velikog Zapada u Srbiji) kojima je, sticanje novca političkom kradjom od naroda, jedino sveto u životu, pod parolom velikih spasiteljskih privatizacija, srpskim gradjanima je davala otkaze, oduzimajući im tako, svojom zločinačkom rukom, njihova državna preduzeća. Seljake je ostavljala bez svojih zadruga.
Ostale su samo pijace, i tek po neka mala trgovinska i zanatska radnja. Ostale su, ali samo poput bednog prosjaka na ulici, koji, što po najvećoj žegi, što po cičoj zimi, prepušten na milost i nemilost svojoj sudbini kletoj, zna da će doći trenutak kada će ga organi reda proterati sa ulice. Ko zna kako i ko zna gde.
Najzad, ne računajući korumpirane javne ustanove (zdravstvene, obrazovne, pravne, poreske, idr.) od srpske privrede ostadoše samo puste zgrade.
A, one luksuzne…u koje neka oligarhijica odlazi kako bi, mučeći se po cele dane, sebi jedva obezbedila ono najosnovnije za život (par malih, inostranih fabrika i firmi prim.out) ili pak one, u koje većina nas odlazi kako bi kupovala ko zna čiju, i ko zna kakvu robu sa silnim vikend popustima od 50 para, slika su i prilika vladavine domaće i zapadno-evropske, monopolističke političko-privredne mafije, podržane, od strane “demokrata” i bezdušnih mučitelja sa tla krvave politike Velikog Zapada.
Samo da srpske privrede i kulture nema, tj. samo da Srbije, kao države i Srba, kao naroda nema, kako bi oni (“demokrate” i bezdušni mučitelji sa tla krvave politike Velikog Zapada)imali što veću materijalnu moć.
Najzad, srpskom narodu, beda je već okupirala um, po logici tog Satanističkog puta, načinivši ga sebičnim, oholim, zarad nekoliko dinara više, kadrim da gazi i preko živih i preko neživih, u najbolju ruku empatičnim, ali bez materijalne mogućnosti da pomogne bližnjem svom. Srpski narod, beda je zavila u kulturnu i duhovnu sirotinju.
Srpski narod jednako robovi. Srbijom su posle tih 12 godina pakla zavladali neki ljudi. Neću reći novi, niti bolji, zato što “demokrate”, kojima je novac jedino sveto u životu, kako se to da i videti, nisu ljudi.
Ali, i ovaj nemali broj bednih empatičara, tim ljudima koji još danonoćno ulažu i one poslednje atome snage, borivši se za lustraciju “demokrata” , skoro da i ne veruje. Opravdana paranoja. Koga ujede zmija i guštera se plaši.
Srbija, zemlja bez svog privrednog, kulturnog i nacionalnog identiteta, teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Zemlja moderne Zapadne inkvizicije,… Zemlja robova.
Gde je tu BOŽIJA PRAVDA?
Ne, uopšte ne mislim na aktuelne pretnje, od strane bezdušnih mučitelja sa tla krvave politike Velikog Zapada, ukidanjem bezviznog režima -
Pa zar robovi imaju pravo da putuju negde ?! Takodje, uopšte ne mislim ni na aktuelne pretnje od strane bezdušnih mučitelja sa tla krvave politike Velikog Zapada, da ćemo, kad tad, morati da damo Sever Kosova.
Pa to što su im “demokrate” dale veći deo, ove, etnički gledano, dominantno srpske teritorije, isto je kao da su je dali celu. Princip savremene političke istorije Zapada, vrlo je jasan – Okupiraj jednu zemlju tako što ćeš nahuškati neemancipovanu ekstremističku bagru u njoj (čitaj:Šiptare), da traži jedan deo teritorije, a kada se izbori za nju, i dovoljno nakoti, onda će tako, još zadojenija osvajačkim porivima, tražiti sve više i više.
I Zapad sit i ekstremista u sve većem broju. Ne, uopšte ne mislim, iz vrlo prostog razloga što nam, mučitelji sa tla krvave politike Zapada, svojim prljavim satanističkim jezikom, svakim danom, lupe, barem, jednu ovakvu packu. Pa, sasvim prirodno, njihova smo kolonija, njihovi smo robovi.
Mislim samo, kako je krajnje vreme da im se prestane više ići na noge,… Krajnje je vreme da im se prestane robovati! A, što se domaćih “demokrata” tiče, pitam se – Zašto su, i ovi optuženi, još uvek na slobodi – njima, mesto nije čak ni u zatvoru, već u kakvom kazamatu, što dalje od Srbije, budući da se zločinac uvek vraća na mesto zločina. Krajnje je vreme spasiti što se spas’ti da.
Use’ i u svoje kljuse, krenimo iz početka.
Vestinet.rs
Prijem 
Kome jos treba pametan??? Njima treba poslusan !!! 