Na današnji dan - 8. JUN

Na današnji dan - 8. JUN
RTS

632. - U Medini je umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na 'Kuranu'. Sproveo je političko i versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.

1695. - Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens. Otkrio je 1655. Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti [Hajgensov princip] i konstruisao časovnik sa klatnom.

1809. - Umro je engleski političar i pisac Tomas Pejn, autor dela 'Zdrav razum' i 'Američka kriza' u kojima je podržao 'Deklaraciju nezavisnosti' američkih kolonija.

1810. - Rođen je nemački kompozitor Robert Šuman, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma.

1869. - Rođen je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal. Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel 'Imperijal' u Tokiju.

1871. - Austrougarski car Franc Jozef prvi objavio je odluku o ukidanju Vojne krajine koja je sprovedena 1873. godine. Krajina je predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj, nakon uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije [1867.]. Kada je uvedena opšta vojna obaveza, Krajina je izgubila vojni značaj.

1876. - Umrla je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča.

1883. - Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, njenim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.

1916. - Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik, dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.

1921. - Rođen je indonežanski general i diktator Suharto. Uz pomoć vojske 1967. je postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. je predšednik Indonezije do 1998. kada je pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira bio prinuđen da podnese ostavku.

1929. - Margaret Bondfild je postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.

1940. - Nemačke krstarice 'Šarnhorst' i 'Gnajsenau' su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona 'Glori jus' i razarače 'Ardent' i 'Akasta'. Poginulo je više od 1.500 ljudi.

1941. - Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.

1942. - Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.

1943. - Umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović - Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije.

1946. - Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. godine.

1965. - Armija SAD u Južnom Vijetnamu je dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.

1986. - Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.

1993. - U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske, šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.

1995. - Grupa američkih marinaca uspešno je okončala akciju spašavanja kapetana Skota O'Grejdija, čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.

1998. - Umro je nigerijski general Sani Abača, a vlast je preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.

2001. - Briselski sud proglasio je krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među kojima dve opatice, zbog zločina pocinjenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio je u decembru da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.

2004. - Predsednik Kine Hu Đintao doputovao je u posetu Poljskoj. To je prva poseta nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.

2006. - Francuskinja Rafaela le Guvelo je prva osoba koja je prešla Indijski okean na dasci. Ona je provela 60 dana na specijalno dizajniranoj dasci, dugačkoj sedam metara.