NARKODRŽAVA

NARKODRŽAVA


Obaveštajni izvori procenjuju da se na Kosovu u svakom trenutku nalazi bar sedam tona heroina spremnog za put ka zapadnoj Evropi





BEOGRAD - Kancelarija UN za drogu i kriminal upozorila je u najnovijem izveštaju da je „sprega između južnoameričkih kartela i albanske mafije dobila zabrinjavajuće razmere“, a prema izveštajima više obaveštajnih agencija, Kosovo je distributivni centar u kojem se ukrštaju sve svetske transverzale i putevi droge.
Albanska mafija u poslednje vreme preuzima kontrolu nad lukama u Rumuniji, uz već čvrstu mrežu u Albaniji i Crnoj Gori, navedeno je u izveštaju UN za 2007. godinu.
Više agencija za borbu protiv organizovanog kriminala, uključujući i FBI, Interpol i Europol, svedoče da je albanska mafija najozbiljnija kriminalna organizacija u Evropi, jer kontroliše ogroman deo trgovine heroinom u više evropskih država. Zapadnoevropsko tržište heroina, koje sa 40 do 75 odsto kontrolišu Albanci, godišnje donosi prihod od oko sedam milijardi dolara, čime krijumčarenje postaje daleko najprofitabilnija delatnost na Balkanu, tvrde zapadne obaveštajne službe.
„Područje koje obuhvata Albaniju, Kosovo i zapadnu Makedoniji je veliko skladište droge. Tu se ne govori o kilogramima, već o tonama“, rekao je jedan zapadni diplomata, objašnjavajući kako obaveštajni izvori procenjuju da se u tom regionu u svakom trenutku nalazi „bar sedam tona heroina“ spremnog za put na Zapad.
Bivši zvaničnik američke Agencije za suzbijanje narkotika Majkl Levin izjavio je da je jedno krilo OVK bilo povezano sa svakim poznatim narkokartelom na Srednjem istoku i Dalekom istoku, te da gotovo svaka evropska obaveštajna služba i policija ima dosijee o vezama albanskih pobunjenika sa trgovinom drogom. Albanija i Kosovo su srce balkanskog puta narkotika, koji Pakistan i Avganistan povezuje sa Evropom. Taj put vredi oko sedam milijardi dolara godišnje, navodi se u jednom od izveštaja dostavljenom Kongresu SAD.
Francuski izveštaji pak opisuju OVK kao „ključnog igrača“ u dve milijarde dolara vrednoj operaciji razmene droge za naoružanje koja se odvijala tih godina. Političke uspehe albanskih ekstremista na Kosovu pratilo je i stvaranje neraskidivih veza kriminalaca s tamošnjim novouspostavljenim vlastima. Prema procenama međunarodnih stručnjaka za organizovani kriminal, u najrazličitijim „maglovitim kombinacijama“ kroz mrežu od oko 200 privatnih banaka i menjačnica širom zapadne Evrope albanska mafija godišnje opere oko 1,5 milijardi dolara zarađenih švercom droge i oružja. Istovremeno, većina organizatora šverca droge izvestan deo sredstava odvajao je za finansiranje različitih političkih organizacija ili lobističkih grupa.
Međunarodni predstavnici na Kosovu žalili su se da je u komplikovanim odnosima na političkoj sceni kosovskih Albanaca teško proceniti da li politika kontroliše organizovani kriminal ili mafija kontroliše političare. Ili kako je, po odlasku sa mesta komandanta Kfora, napisao italijanski general Fabio Mini: „Organizovane grupe kriminalaca na Kosovu nemaju uticaja na vlasti - one su vlast.“


Autor:

Agencija Tanjug

Besa jača od omerte


Profit kartela kosovskih Albanaca u poslednjih deset godina meri se milijardama dolara


Osnovu celokupne evropske kriminalne mreže za distribuciju narkotika čini organizovana kriminalna grupa kosovskih Albanaca, izjavio je juče Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije pri NATO-u. U intervjuu dnevniku „Moskovski komsomolac”, Rogozin je rekao da se ova mreža „snabdeva isporukama sa Kosmeta, koje je odavno već postalo baza za prebacivanje i prepakivanje narkotika”.
Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal u najnovijem, nedavno objavljenom, izveštaju upozorila je na sve jaču „spregu između albanske mafije i južnoameričkih kartela” i navela da je južna srpska pokrajina „distributivni centar u kojem se ukrštaju sve svetske transverzale i putevi droge”.
– Ovo predstavlja razlog za brigu, pre svega zbog novih puteva šverca droge i uključivanja kokaina u spektar proizvoda koji nude grupe aktivne duž balkanskog puta droge. Albanska mafija u poslednje vreme preuzima kontrolu nad lukama u Rumuniji, uz već čvrstu mrežu u Albaniji i Crnoj Gori – navedeno je u izveštaju Ujedinjenih nacija za prošlu godinu.
Ovo je samo jedan u nizu izveštaja međunarodnih organizacija koji ocenjuju da je albanska mafija već odavno čak i „broj jedan” u Evropi, jer kontroliše ogroman deo trgovine heroina u Švajcarskoj, Grčkoj, Belgiji, Austriji, Švedskoj, Češkoj Republici, Norveškoj i, u poslednje vreme, Velikoj Britaniji.
I dok se jedna za drugom nižu analize i zastrašujuće ocene o tome da se skladišta droge u Albaniji, Kosmetu i Makedoniji mere tonama, dok se profit narko-kartela u poslednjih deset godina meri milijardama dolara, vesti o hapšenju albanskih narko-bosova praktično da i nema. U medijima se objavljuju izveštaji o zaplenama heroina i privođenju uglavnom kurira i vozača.
Srpska policija razlog ovome vidi u neodgovarajućoj i nedovoljnoj saradnji sa nadležnim službama na Kosmetu, a međunarodne agencije ocenjuju da je, između ostalog, reč o slaboj graničnoj kontroli na Kosmetu.
Jedan od razloga „nedodirljivosti” albanskih narko-šefova možda leži u opštoj oceni da albansku narko-mafiju od, recimo, srpske koja od rasturanja „zemunskog klana” nema takav nivo organizacije i ustrojstva, razlikuje upravo izrazito jaka porodična tradicija i hijerarhija. Posebna vera, jezik i pravila u sprezi sa osećajem kolektivnog identiteta ključni su preduslov za širenje albanskog narko-terorizma.
Od „kurira” do „narko-šefova” i preuzimanja „posla” turskim narkodilerima, Albanci su došli upravo zahvaljujući visokom stepenu organizacije i discipline. Pravila kao što su strogo poštovanje interesnih sfera, zona uticaja kao i precizna podela teritorije koje kontrolišu velike porodice nazvane fisovi, dovela su do primata albanskih narko-kartela.
Od pripadnika ovih organizovanih grupa očekuje se stroga disciplina i poslušnost. Izdaja ili prekršeni dogovor povlače za sobom obavezno izvršenje krvne osvete, čime „šefovi” dobijaju skoro potpunu zaštitu. Zbog toga, ali i zbog osećaja pripadnosti i odanosti, retko će se desiti da uhapšeni albanski „kurir” ili vozač oda svog nalogodavca.

D. Vukosavljević
[objavljeno: 01/04/2008.] Izvor : Politika