Veliki prasak na Zemlji

Veliki prasak na Zemlji


Deo akceleratora CERN
SVE
tajne svemira otkrivene su. Osim jedne. Postojanje goldstovog bozona.
Božje čestice. Ima li uopšte ove čestice ili će čitava teorija
savremene fizike o nastanku i nestanku svemira pasti u vodu - znaćemo
21. oktobra. Tada će u Ženevi, u Institutu Cern, biti izveden najveći
naučni eksperiment. Na dubini od sto metara ispod zemlje naučnici će
simulirati veliki prasak iz koga je postao čitav univerzum.
Na gradnji velikog akceleratora smeštenog u utrobu zemlje više od deset
godina radilo je 20.000 ljudi iz 137 država. Među njima, 7.000
fizičara. Tunel dugačak 27 kilometara, obložen supermagnetima, i svi
delovi ove najveće na svetu naučne laboratorije - konačno su završeni.
Poslednji deo, mali točak na detektoru „atlas“ stavljen je poslednjeg
dana februara. U Cernu je napravljena i žurka. A baš taj mali točak,
težak „svega“ 120 tona, poslednji šraf u džinovskoj mašineriji, bio je
deo posla koji su završili naši naučnici. Na njemu je radilo deset
naučnika Instituta za fiziku u Beogradu. Napravljen je u Institutu
„Lola“ i na osam šlepera transportovan u Švajcarsku.
- Sada su svi veliki poslovi završeni. U toku su finalne pripreme. U
junu će biti pušten probni snop, a 21. oktobra, u prisustvu svih šefova
država, svečano će biti simuliran big beng - uzbuđeno priča prof. dr
Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku i jedan od članova našeg
tima. - Nikada nije izveden takav eksperiment, nisu dobijene tolike
energije. Namera je da se kroz tunel dugačak 27 kilometara u suprotnim
smerovima puste dva protonska snopa. Kada uz pomoć supermagneta
postignu izuzetne brzine, njihove putanje usmeriće se tako da se
sudare. I upravo to biće eksperimentalni veliki prasak.

Tako će se, objašnjava naš sagovornik, dobiti čestice kakve sada, 30
miliona godina od kada se svemir hladi, ne postoje u našoj materiji.
Teorijski je sve izračunato, tako da će se u milionima detektorskih
stanica pojaviti i goldstonov bozon, čestica koja objašnjava mase svih
drugih čestica. Teorijski je, kaže naš sagovornik, sve savršeno
postavljeno i svi očekuju da će i eksperiment potvrditi dosadašnja
istraživanja. Da neće poljuljati osnovne postulate savremene fizike.
- Osim pronalaska čestice, očekujemo odgovore na još neka ključna
pitanja - objašnjava prof. Popović. - Recimo, znaćemo gde se, kako i
zašto povukla antimaterija. Dobićemo i razjašnjenje sudbine svemira.
Odgovor na pitanje koje sile će pobediti i da li će se svemir zauvek
širiti i hladiti ili će u jednom trenutku početi da se skuplja. Imaćemo
objašnjenja i o četiri dimenzije univerzuma, kao i da li uopšte postoji
supersimetrija. Momenat u kome se sada nalazimo je prekretnica u nauci.
I zato smo svi toliko uzbuđeni.
A srpski naučnici učestvuju, zasluženo, u stvaranju ove istorije. Osim
na „atlasu“, na kome je tim profesora Popovića, naši rade na još
jednom, CMS detektoru. To su naučnici iz Instututa „Vinča“ i sa
Fizičkog fakulteta.
Ceo Cern priprema se sa uzbuđenjem za zvanični početak eksperimenta.
Jer, ako rezultati ne budu onakvi kakvi se očekuju, svi će biti
razočarani. U svakom slučaju, u ovoj laboratoriji visokih energija biće
posla za istraživače u najmanje narednih petnaestak godina. Tada će,
verovatno, doći vreme za savremeniju opremu. Prvobitno, Cern je osnovan
kao nuklearni institut, ali je vremenom fizika visokih energija
prevazišla nuklearnu, pa je i Cern dobio novu, napredniju, namenu.
Kada se eksperiment završi, naučnike tek onda očekuje ogroman posao.
Milioni stanica beležiće podatke dobijene u zemaljskom velikom prasku.
Sledi njihova klasifikacija - koje čestice su nastale, koje brzine su
postignute, kakve promene nastale... Za sve ove podatke širom sveta već
se spremaju superkompjuteri koji će ih čuvati i obrađivati. „Mašine“ sa
hiljadama procesora u sebi pomagaće naučnicima da obrada podataka ne
traje godinama.

BEZOPASNO
IAKO će se u Cernu stvarati visoke energije, ne postoji nikakva opasnost za stanovništvo - uverava nas prof. dr Dragan Popović.
- Akcelerator i ceo Insitut obezbeđeni su potpuno. Radioaktivnog
zračenja biće na samom akceleratoru, ali svi zaposleni sada imaju obuke
o merama bezbednosti. Sve se drži pod kontrolom, radnici će nositi
dozimetre. Preduzete su mere da bi sve prošlo kako valja.