Na današnji dan - 11. MART
RTS
1544 - Rođen italijanski pesnik Torkvato Taso,
autor čuvenog epa 'Oslobođeni Jerusalim' koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti.
1851 - U Veneciji prvi put izvedena Verdijeva opera'Rigoleto'.
1885 - Rođen engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel.
1913 - Velika Britanija i Nemačka postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.
1917 - Britanske trupe zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.
1920 - Emir Fejsal proglašen kraljem nezavisne Sirije.
1938 - Artur Sajs-Inkvart postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga, a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.
1941 - Kongres SAD izglasao, na predlog predsednika Ruzvelta, Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu.
1955 - Umro britanski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin.
1973 - Hektor Kampora pobedio na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.
1974 - Umro srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.
1975 - U Lisabonu ugušena pobuna padobranskih jedinica protivlevičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.
1981 - Pod parolom 'Kosovo - republika' u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim
nedeljama zahvatile celo Kosovo.
1985 - Mihail Sergejevič Gorbačov izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza.
1985 - Egipćani braća Al Fajed postali većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće 'Harods'.
1990 - Parlament Litvanije proglasio nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza.
1990 - Čileanski diktator general Augusto Pinoče je posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu, ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.
1998 - Pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.
1999 - Nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista 'Dnevni telegraf' na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija
za zaštitu ljudskih prava 'Hjumen rajts voč' ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.
2000 - U eksploziji metana u rudniku uglja 'Barakovi' u Ukrajini poginuo 81 radnik ugljenokopa.
2000 - Akademik i advokat Rikardo Lagos ianugurisan za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora
Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973.
2003 - Kanadski sudija Filip Kirš izabran za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu.
2003 - Vrhovni sud Japana odbio zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom II svetskog
rata, uz obrazloženje da je to bilo jako davno.
2004 - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na
najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestvovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije.
2004 - Tribunal u Hagu osudio osanskog Srbina Ranka Ćešića, na 18 godina zatvora, zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u Brčkom u proleće 1992. godine.
2005 - Pripadnici sirijskih trupa napustili severni Liban, čime je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.
2006 - Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević preminuo u pritvoru Haškog tribunala u Sheveningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
Prijem 
