Šta je Brisel „konstatovao”

Šta je Brisel „konstatovao”

Brisel 5. marta – Koštuničina primedba da je Evropska komisija morala da konstatuje da je Srbija poništila nezavisnost Kosova, kada je već konstatovala da je Kosovo proglasilo nezavisnost, ima smisla. Takva se primedba opravdano može staviti, jer izostavljanje stava Srbije jasno favorizuje Prištinu na uštrb Beograda, kaže diplomatski izvor „Politike” u Briselu koji je želeo da ostane anoniman. Zapadni diplomata kaže da je sam termin da komisija nešto „konstatuje” (take note) svesno odabran kao vrednosno neutralan, zbog nekolicine zemalja koje nisu htele da „pozdrave” ili „pruže ohrabrenje” nezavisnosti Kosova.

Isti izvor, međutim, smatra da je Koštuničina reakcija prekomerno oštra i da zbog opravdane primedbe na uvodni deo dokumenta nije trebalo odbiti sve što je EK ponudila. Dokument, naime, predviđa mnoge pogodnosti, kao što su, na primer, sredstva za odgovarajuće pogranične prelaze i druge tehničke uslove bez kojih se Sporazum o viznim olakšicama ne može potpisati sa EU. Takođe, otvara se mogućnost da Srbija dobije pristup sredstvima za smanjenje rizika od katastrofa, koja su nam do sada bila nedostupna, jer su odobravana samo zemljama koje su već postale kandidati za prijem u EU.

V. J.

Koštunica: Zaključci Brisela neprihvatljivi

Evropska komisija je konstatovala da je Kosovo proglasilo nezavisnost, a nije konstatovala da je Srbija to poništila, saopštio premijer

Zaključci Evropske komisije su neprihvatljivi, jer je komisija konstatovala da je Kosovo proglasilo nezavisnost, a nije konstatovala da je Srbija to poništila, saopštio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.

Koštunica je naveo da se sa Briselom mora raspraviti „ključno pitanje za stabilnost zemlje” – da li pravni sporazumi koje EU nudi Beogradu podrazumevaju ili ne celovitu Srbiju.

Evropska komisija juče je objavila zaključke da Kosovo ima jasnu evropsku perspektivu i konstatovala da je Priština proglasila 17. februara nezavisnost, a da će EU u narednom periodu pomoći Kosovu kroz misiju Euleks i kroz finansijsku pomoć od milijardu evra, navodi se u saopštenju.

Istovremeno Evropska komisija nije konstatovala da su Vlada Srbije i Narodna skupština poništile odluku o proglašenju lažne države na tlu Srbije, naveo je Koštunica.

To znači, prema Koštuničinim rečima, da su za Evropsku komisiju relevantne protivpravne odluke od 17. februara, a da nisu relevantne odluke Srbije koja je međunarodno priznata država i članica UN. „Ovi zaključci Evropske komisije su apsolutno neprihvatljivi”, saopštio je premijer i ocenio da „svaki građanin Srbije zna da oni znače nastavak najgrubljeg kršenja međunarodnog prava”.

Koštunica je naveo da je dužnost Srbije da „pošteno, odgovorno i bez dovijanja” raspravi sa EU da li pravni sporazumi koje EU nudi Srbiji podrazumevaju, kako se navodi, „celovitu ili osakaćenu državu”.

To pitanje se mora rešiti i nikakvom propagandom se ne može gurnuti u stranu. Niko nema pravo da zatvara oči pred ovim ključnim pitanjem za stabilnost i budućnost zemlje, zaključuje se u saopštenju.

Tanjug