Što je leepooo u demo(n)kratskoj Evropiii ....

Grčka paralisana štrajkom, sukobi u Atini

Najmanje četiri policajca i jedan mladić povredjena su u sukobu grčke policije sa grupom od više desetina hiljada demonstranata koji su se Atini i Solunu pridružili generalnom štrajku protiv vladinog plana reformi penzionog sistema.

Policijski helikopteri nadletali su više desetina hiljada ljudi, prema nekima i 80.000, koji su marširali centrom Atine u dve odvojene kolone demonstranata, dok je u Solunu, prema policijskim izvorima, na ulice izašlo oko 30.000 ljudi, javio je AP.

Policajci su u Atini upotrebili suzavac u sukobima sa demonstrantima nakon što su ih mladi gadjali kamenicama i palili kante za djubre i jedno parkirano vozilo.

Sukobi su izbili na jednom trgu u centru Atine kada su policajci upotrebili suzavac protiv grupe od oko 300-400 mladih obučenih u crno nekoliko minuta nakon što je smrskan a zatim zapaljen jedan parkirani automobil.

Desetine hiljada demonstranata je prethodno zakrčilo ulice Atine u okviru štrajka noseći transparente kao što su "Ne dirajte naše račune" i "Dalje ruke".

Zbog generalnog štrajka Grčka je potpuno paralisana. Zatvorene su bolnice, banke, sudovi i nijedna javna služba ne radi. Turistička istorijska mesta, uključujući i čuveni Akropolj, takodje su zatvorena.

Avioni su blokirani na aerodromu nakon što su se kontrolori leta pridružili 24-časovnom štrajku koji je počeo u ponoć.

Bolnice primaju samo hitne slučajeve, a sudovi su zatvoreni već drugi dan, jer su advokati i sudije u ponedeljak započeli 48-časovni štrajk.

U štrajku su i novinari tako da nema ni televizijskog ni radio programa. Tri državne televizijske stanice emituju samo tekst u kome se izražava podrška štrajku. Novine neće izaći u četvrtak.

Brodovi su zaustavljeni kao i većina vozova.

Sindikati se protive namerama vlade da reformišu rascepkani grčki penzioni sistem i da ujedine oko 170 penzionih fondova u zemlji. Mnogi se plaše da bi reforme mogle da dovedu do smanjenja penzija i podizanje granice starosti za odlazak u penziju.

"Učešće u štrajku je takoreći potpuno. Bes i osuda su ogromni protiv politike vlade", rekao je Estatios Anestis, portparol saveza sindikata GSEE.

Sindikalni savez privatnog sektora GSEE i sestrinski savez iz javnog sektora ADEDY, koji zajedno zastupaju 2,5 miliona radnika, odbili su pozive vlade da prisustvuju razgovorima o penzijskoj reformi i umesto toga organizovali nekoliko protestnih mitinga.

Kao i druge EU zemlje sa sve starijim stanovništvom Grčka se trudi da reformiše svoj penzioni sistem pre nego što bankrotira, što eksperti predvidjaju da će se desiti za 15 godina ako ne dodje do reformi.

Sadašnja vlada koja je osvojila drugi mandat na izborima u septembru je obećala da neće menjati prava penzionera ali brzo posle stupanja na dužnost je preporučila mere za podsticanje ostajanja na radu preko 65 godina i reviziju uslova penzionisanja žena i hendikepiranih.

"Radnici ne treba da plaćaju za greške i loše poslovanje prethodnih vlada u rukovodjenju penzionim fondovima", rekao je jedan sindikalni vodja.

(agencije/MONDO)

Italija: Štrajk kamiondžija zatvorio fabrike

Italijanski vozači kamiona oglušili su se o naredjenje vlade i nastavili štrajk, uz blokade autoputeva na prilazu gradovima i državnim granicama.

Njihov već trodnevni protest doveo je do zatvaranja fabrika, ostavio benzinske pumpe bez goriva i izazvao prekide u snabdevanju hranom širom zemlje.

Kamiondzije, koji štrajkuju trećeg od najavljnih pet dana zbog visokih cena goriva, dugog radnog vremena i strane konkurencije, ne pokazuju znake da će se povinovati sinoćnjem naredjenju ministarstva saobraćaja da se vrate na posao.

Vozači mogu da budu novčano kažnjeni i da ostanu bez dozvole za rad, dok oni koji učestvuju u blokadi puteva rizikuju zatvor do četiri godine, saopštilo je ministarstvo.

Medjutim, hiljade kamiona i dalje danas blokira puteve, a sindikati kažu na će nastaviti sa štrajkom do petka, kao što je planirano.

(Beta)

Policija suzavacem na demonstrante u Napulju

Policija u Napulju u utorak je upotrebila suzavac da bi rasterala
demonstrante koji pokušavaju da spreče kamione pune smeća da ga
deponuju u njihovom predgradju.

Premijer Romano Prodi je uspostavio kontrolu nad vanrednom situacijom,
pošto se 110.000 tona smeća nagomilalo na ulicama Napulja i u okolini
grada, javio je Rojters.

Prodijeva vlada trebalo bi da objavi mere za "radikalno" rešenje krize sa smećem.

Predsednik Italije Djordjo Napolitano u ponedeljak uveče je razgovarao
sa Prodijem o situaciji u Napulju i o hitnom sastanku sa regionalnim
vlastima.

Više stotina demonstranata se još nalaze kraj deponije Pjanura, koja je
zatvorena pre 11 godina. Vlada je odlučila da se ta deponija ponovo
otvori da bi primila desetine hiljada tona djubreta nagomilanog na
ulicama Napulja i okolini, ali stanovnici opštine se protive toj odluci.

Demonstranti su upotrebili metalne šipke, betonske blokove i stabla da
blokiraju put, naveo je Rojters. Ogorčeni, jer je vlada ostala pri
svojoj odluci da deponija bude ponovo otvorena, demonstranti su
prethodne noći zapalili dva autobusa kojima su blokirali prilaz, a
policija je upotrebila suzavac protiv njih.

Uglavnom mladi demonstranti gadjali su kamenjem vatrogasce koji su
došli da gase zapaljene autobuse, a više vatrogasaca je lakše
povredjeno.

Trojica televizijskih kamermana su, takodje, pogodjena, dok je njihova
oprema polomljena ili ukradena tokom noći. Dok se dim iz zapaljenog
smeća uzdizao u utorak ujutro, policijski helikopter je nadletao oblast.

U samom gradu na ulicama je nagomilano 5.200 tona djubreta, a ta količina se svakog dana povećava za 800 tona.

Italijanska vojska je pritekla u pomoć Napulju i počela da odvozi smeće
koje se nagomilalo na ulicama u proteklih 15 dana, od početka krize.

Prema saopštenju ministarstva odbrane, vojska je dobila zadatak da
očisti prilaze školama kako bi nastava mogla nesmetano da počne posle
božićnog raspusta.

Brda smeća zagušuju ulice Napulja od 21. decembra kada su djubretari
prestali da ga odvoze zbog nedostatka prostora na postojećim
deponijama. Kriza je nastala i zbog toga što ogromna peć za spaljivanje
djubreta, koja je trebalo da počne da radi krajem 2007, još nije gotova.

Napulj i region Kampanja već godinama kubure s ovim problemom. Deponije
su pune, a lokalne vlasti blokiraju napore da se otvore nove ili
privremene deponije. Pre četiri godine, ovo pitanje je izazvalo
proteste koji su trajali nekoliko nedelja.

Prema izveštaju jedne parlamentarne komisije, neefikasnost i korupcija
opterećuju rad službe gradske čistoće. Ilegalne deponije i spaljvanje
djubreta dovode do trovanja tla, vode i vazduha u širokim oblastima u
podnožju Vezuva.

Deo problema leži u tome što je organizovani kriminal od ilegalnog
odnošenja smeća napravio posao koji je samo 2006. godine vredeo 5,8
milijardi evra.

Eh Lauda...ti si ovdje glavni, stavio si naslov "što je lepoooooo u Europiiii", a tvoji postovi ispod naslova govore sasvim suprotno? Valjda nisi pogresio?

Pa kolko ja znam i tvoja drzava, pa tako i ti geografski spadate u Europu ili grjesim? Valjda se ne smatrate Aziatima ili ipak ponovno grjesim?

janez ::

Eh Lauda...ti si ovdje glavni, stavio si naslov "što je lepoooooo u Europiiii", a tvoji postovi ispod naslova govore sasvim suprotno? Valjda nisi pogresio?

Pa kolko ja znam i tvoja drzava, pa tako i ti geografski spadate u Europu ili grjesim? Valjda se ne smatrate Aziatima ili ipak ponovno grjesim?

Sarkastičan naslov koji sam upotrebio aludira upravo na probleme koje EU ima i kojih će tek imati u još većem obimu...a to da mi spadamo u Evropu je tačno, ali de fakto nismo u EU a mi ovde kažemo evropa za one koji su potpisali ili su već članovi evropske unije, samim tim iako geografski pripadamo Evropi ipak još uvek nismo u njoj

Vatra tinja u nuklearki kod Hamburga

U atomskoj centrali Krimel, kod Hamburga, čiji je reaktor prošle godine
isključen, u ponedeljak se dogodio incident, kada se na uređaju za
ventilaciju pojavila tinjajuća vatra, saopštio energetski koncen
''Vatenfal''.

''U elektrani nije bilo otvorenog požara, niko nije povređen i nije
bilo oslobađanja radioaktivnih materija'', saopštio je portparol tog
koncerna Ivo Banek, koji je rekao da su uzroci incidenta, zasad,
nepoznati.

Savet za atomski nadzor u Kilu, nemačkom gradu na krajnjem severu zemlje, potvrdio je, takođe, da nije bilo radioaktivnosti.

Nemački mediji su naveli da je nadležno ministarstvo uputilo stručnjake u tu centralu, radi ekspertize celog slučaja.

Reaktor na centrali Krimel ugašen je 28. juna prošle godine, posle
požara i trebalo bi, prema planu Saveta za atomski nadzor iz Kila, do
sredine maja ponovo da bude pušten u pogon.

''Zasad se ne zna da li će termini za ponovno pokretanje reaktora biti pomereni'', rekao je Banek.

(Tanjug)

Štrajk upozorenja u Nemačkoj

Bolnice i starački domovi u štrajku, kontejneri puni, dečji vrtići i
uprava na neophodnom minimumu rada - ta slika obeležava današnji dan u
Nemačkoj, gde je više hiljada zaposlenih u javnom sektoru stupilo u
štrajk upozporenja, tražeći veće plate.

Štrajk, koji se širi, pogodio je javni sektor u Severnoj Rajni
Vestfaliji, Saru, Bremenu, Donjoj Saksoniji, Bavarskoj,
Baden-Virtembergu, a do kraja dana se očekuje da će u štrajk stupiti
bolnice i druge ustanove i na istoku države, u pokrajini
Meklenburg-Prednja Pomeranija, kao i na Severu, u Šlezvig-Holštajnu.

Štrajk je organizovan, prema sindikatu Ver.di, zato što je propala
treća runda pregovora sa saveznom državom i komunama o zaradama.

Sindikat traži povećanje zarada u javnom sektoru od osam procenata, dok
poslodavci nude svega pet procenata, ali zato traže još više rada.
Početnim efektom štrajka sindikat Ver.di je veoma zadovoljan.

''Akcije protiču veoma dobro'', rekao je portparol ovog sindikata
Dominik Širmer, dok je Gabriele Šmit, šef podružnice Ver.di u Severnoj
Rajni-Vestfaliji naglasila da je stanovništvo na njihovoj strani.

''Većina pacijenata i onih kojima je neophodna nega podržavaju naše zahteve'', rekla je ona.

Poslodavci, međutim, smatraju da su sa ponudom od pet odsto povećanja
plate, uz dodatne zahteve o proširenju radnih obaveza, zapravo, učinili
dobar korak.

''Ja mislim da smo izneli dobru ponudu'', rekao je predsednik udruženja
poslodavaca Tomas Bele, izražavajući uverenje da će sindikati
modifikovati svoje zahteve.

Institut za nemačku privredu, koji je blizak poslodavcima, kritikovao
je štrajk javnog sektora, ocenivši da se svađa o zaradana može
produžiti mesecima.

Povodom ovog štrajka reagovao je i savezni ministar unutrašnjih poslova
Volfgang Šojble, koji je prebacio sindikatu Ver.di beskompromisnost.

(Tanjug)

Štrajk na nemačkim aerodromima

Na većini nemačkih aerodroma u sredu su otkazani letovi pošto su
hiljade zaposlenih napustile posao i počele štrajk sa ciljem da se
izbore za veće plate.

Na Međunarodnom aerodromu u Frankfurtu, najvećem nemačkom i trećem
najzauzetijem aerodromu u Evropi, na stotine radnika, članova sindikata
Ver.di, napustilo je posao u sredu rano ujutro.

"Očekuje se da će nekoliko hiljada zaposlenih na frankfurtskom
aerodromu, među kojima su nosači prtljaga, radnici na prijemu,
vatrogasci, stupiti u štrajk upozorenja", izjavio je predstavnik
sindikata Ver.di Frank Bsirske.

Za 1,3 miliona nemačkih radnika u javnim službama sindikat traži
povišicu plata za osam odsto retroaktivno od 1. januara. Ponudu vlade o
povećanju zarada za pet odsto u naredne dve godine, uz produženje radne
nedelje, sindikat je odbio.

Novi razgovori predstavnika sindikata i poslodavaca zakazani su za četvrtak.

U Berlinu, Ver.di traži povećanje plate do 12 odsto za zaposlene javnog
transportnog preduzeća, podzemne železnice, tramvajskog i autobuskog
saobraćaja koji su u srdu počeli desetodnevni štrajk.

Razmirice oko povećanja zarada stižu u trenutku kada u Nemačkoj sve
više ljudi misli da je bogatstvo stečeno tokom nedavnog ekonomskog
uzleta neravnomerno raspodeljeno.

Inače, tokom proteklih nedelja velike kompanije, uključujući BMW,
Henkel i proizvođača mobilnih telefona Nokiju, najavile su velika
otpuštanja, uprkos dobrom poslovanju.

I dok poslodavci ukazuju na potrebu da se bude konkurentan u globalnoj
ekonomiji, sindikati smatraju da nakon niza godina stagnacije plata
zaslužuju "deo" nemačkog ekonomskog rasta.

Štrajkovi javnih službi počeli su u utorak u većini od 16 nemačkih
država ali su u fokusu sindikata gradovi na severu i istoku Nemačke.

(Beta)

Pronevere u parlamentu EU


Pol van Buitenen najavio da će i dalje prikupljati dokaze u vezi sa zloupotrebama fondova i sa njima izaći u javnost

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 30. marta – Pol van Buitenen, holandski poslanik „zelenih” u EU parlamentu, poznat pod nadimkom „duvač u pištaljku” koji je nedavno na svom sajtu objavio poverljiv izveštaj internog revizora o milionskim proneverama u Parlamentu tokom 2006. godine, najavio je da će i dalje prikupljati dokaze u vezi sa zloupotrebama fondova i sa njima izaći u javnost.
Podsetimo, u izveštaju se navodi da su mnogi parlamentarci trošili svoje mesečne budžete za rad kancelarija u iznosu od 17.000 evra za lične potrebe i da su lažno prikazivali da su novac koristili za plate svojih asistenata.
Buitenen je krajem februara objavio izveštaj, u kojem je naveo da je značajan deo od 140 miliona evra godišnjeg budžeta za ukupno 785 poslanika potrošen na fiktivne usluge i putne troškove zahtevajući opsežnu istragu, što nije naišlo na odobravanje većine njegovih kolega.
Odbor za kontrolu budžeta EU parlamenta izglasao je krajem prošle nedelje odobrenje računa za 2006. godinu sa 29 glasova za i po jednim uzdržanim i protiv.
– Čitav sistem je truo – rekao je Buitenen, koji nije hteo svoje tvrdnje da usmeri samo na neke zemlje i političke grupe. On je u pismu koje je prosledio članovima odbora neposredno pre glasanja izneo još niz podataka koji su bili nedostupni internom revizoru. To su tvrdnje o lažiranim sastancima i o registrovanju kancelarija za asistente članova Parlamenta na nepostojećim adresama.
– Imam da obavim još mnogo posla pre nego što pošaljem rezultate istrage Hansu Gertu Poteringu, predsedniku Parlamenta i OLAF-u (telu koje se bavi istragom prevara u EU institucijama) – rekao je Buitenen za nezavisni nedeljnik „Evropski glas”.
Holandski parlamentarac, nekadašnji finansijski kontrolor u EU komisiji, najzaslužniji što je administracija Žaka Santera svojevremeno podnela ostavku, izjavio je da očekuje da će biti kritikovan zbog toga što je izneo tvrdnje pre nego što je kompletirao izveštaj, ali da je to učinio u nameri da iznudi odlaganje glasanja kojim bi se odobrili računi Parlamenta za 2006. godinu.
– Ili imamo nešto o nekome ili nemamo, ne možemo dalje sa ovakvim sumnjama – rekao je tim povodom austrijski socijalista Herbert Boš.
Martina Rur, predstavnica francuskih socijalista, dobila je zadatak da predsedava radnom grupom čiji je zadatak da zaposlenje asistenata pri kancelarijama parlamentaraca uskladi sa zakonskom regulativom u EU. Ona je pozvana da govori pre prošlonedeljnog glasanja iako se njena grupa još nije sastala od kako su prevare otkrivene.
Parlamentarni odbor za kontrolu budžeta ipak je usvojio amandmane tražeći od Evropske komisije da bude odlučna i traži da zemlje članice nadoknade novac u onim slučajevima gde je bilo nepravilnosti. Takođe, tražili su više informacija o upotrebi strane pomoći, naročito kada je ona išla preko UN, zahtevajući formiranje zajedničke radne grupe EU parlamenta i komisije, koja će nastaviti rad na istrazi računa iz 2006. godine.
Komisija je spremna da od sutra preduzme pravne mere protiv Nemačke, Austrije, Grčke, Irske i Luksemburga, zbog toga što do 15. februara nisu dostavile godišnje revizorske izveštaje i potvrde o korišćenju fondova.

V. Jokanović
[objavljeno: 31.03.2008]
Izvor: Politika

Pariz: Suzavcem na srednjoškolce

Izmedju 10.000 i 20.000 srednjoškolaca, prema različitim izvorima, demonstriralo je u utorak u Parizu, zajedno sa nekoliko desetina profesora, protiv najavljenog smanjenja broja radnih mesta u školama od sledeće školske godine.

Tokom demonstracija izbilo je više incidenata - srednjoškolci na čelu protestne povorke su bacali predmete na policiju, koja je uzvratila bacanjem suzavca.

Policajci u civilu priveli su najmanje dvanaest osoba.

Srednjoškolci su nosili parole : "Vratite nam naše profesore ", "Mi nismo meso za gazde, želimo pravo obrazovanje " , " Da li je potreban novi Maj '68 ? ".

Medju najavljenim reformama vlade, sa ciljem rasterećenja državnog budzeta, predvidjeno je i ukidanje oko 11.000 radnih mesta u srednjim školama širom zemlje.

Studenti su najavili da će iskoristiti školski raspust u aprilu za nove proteste.

Pored sindikata srednjoškolaca u povorci su bili i predstavnici "Pokreta mladih socijalista " i "Pokreta mladih komunista ".

(Tanjug)

Švajcarska ne da Karli da promoviše knjigu

Ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske zabranilo je bivšoj glavnoj haškoj tužiteljki Karli del Ponte da promoviše svoju kontroverznu knjigu "Lov" u Milanu.

Prema zvaničnom obrazloženju, knjiga Del Ponteove - koja je od odlaska iz Tribunala ambasador Švajcarske u Argentini - "sadrži tvrdnje koje jedan predstavnik švajcarske vlade ne sme da iznosi".

"Promocija knjige nije kompatibilna s funkcijom gospođe Del Ponte kao ambasadora Švajcarske", izjavio je portparol MIP-a Bernu Žan-Filip Žanera, prenela je italijanska nacionalna agencija ANSA.

Nekoliko nedelja ranije, u poslednjem trenutku je otkazana i promocija knjige Karle del Ponte u Rimu, ali tada nije bilo zvaničnog objašnjenja.

Knjiga Karle del Ponte je izazvala burne reakcije širom sveta još dok se nije ni pojavila u prodaji, a u Srbiji su, posebno zbog priče o trgovini organima otetih Srba sa Kosova, najavljene i tužbe protiv bivše tužiteljke.

Rusija traži od Tribunala informacije o kosovskim zločinima

Rusija se zvanično obratila Medjunarodnom sudu za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji sa pitanjem da li Tribunal poseduje informacije o zločinima protiv kosovskih Srba i šta je preduzeto da se oni istraže.

Reč je o zločinima protiv kosovskih Srba koji se pominju u memoarima bivšeg glavnog tužioca Karle del Ponte.

"U Moskvi pažljivo prate kako se razvijaju dogadjaji oko memoara bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte o aktivnosti u istraživanju ratnih zločina", naveo je ruski MIP u saopštenju.

U tom saopštenju dalje se ističe da "šokiraju činjenice koje su se pojavile u javnosti o zverskim zločinima protiv mirnog srpskog stanovništva, koje su počinilil ekstremisti OVK pod parolom 'borbe za nezavisnost'".

Ruski MIP ističe da ne čudi što se takva otkrića Del Ponteove ne uklapaju u scenario "niza država" kojim se vrši propaganda o kosovskim Albancima kao "velikomučenicima" i, na toj osnovi, legitimizacije kosovske "nezavisnosti".

Zvanična Moskva ističe da se može pretpostaviti da "doziranje 'slobode izražavanja' na temu zločina protiv mirnog stanovništva", ima za cilj ublažavanje odjeka u medjunarodnim političkim i javnim krugovima činjenica koje "otkrivaju kriminalnu predistoriju protivpravne suverenizacije Kosova".

(Tanjug/MONDO, arhivska fotografija - Srebrenica 2006. godine)

"Robovi" iz ex-Yu na nemačkoj plantaži

Da robovlasništvo u nekom obliku postoji i danas, svedoči primer radnika sa prostora bivše Jugoslavije koji su preživeli pravu torturu na nemačkoj plantaži jagoda.

Četrdeset radnika sa prostora bivše Jugoslavije, od toga deset njih iz Kozarske Dubice, sprema tužbu protiv Markusa Feringera iz nemačkog grada Obertojringen, jer tvrde da ih je psihički zlostavljao i izrabljivao na njegovoj plantaži jagoda.

"Nama je ponuđeno sve, samo da dođemo, odradimo svoj posao i dobro zaradimo, ali na kraju se ispostavilo da smo doslovno otišli grlom u jagode", kažu radnici za "Nezavisne novine" od utorka.

Oni su se 25. maja uputili u Nemačku na sezonski rad koji je podrazumevao berbu jagoda na plantaži površine od 15 hektara.

Prema njihovim rečima, oglas za odlazak u Nemačku su pronašli u malim oglasima, a posrednik i kontakt osoba koja ih je tamo uputila bio je, kako kažu, Vojislav Damjanović iz Gradiške.

"U oglasima je pisalo da se radniku nudi posao na plantaži jagoda, te da je sat radnog vremena plaćen 5,35 evra. Osim toga, pisalo je da će u jednoj sobi koja nudi pristojne uslove za boravak spavati četiri do pet osoba, što podrazumeva odvojene muške i ženske sobe. Međutim, mi smo izvarani i ništa nije bilo tako", kažu radnici.

Oni naglašavaju da su na plantaži pretrpeli psihičko zlostavljanje i izrabljivanje koje podseća na vreme robovlasništva. Radnici kažu da ni danas ne mogu mirno spavati zbog pretrpljenog straha.

S.L. (33) iz Kozarske Dubice, koja je bila s ovom grupom ljudi, kaže da su po dolasku na plantažu smešteni u neuredne sobe i to njih osamnaest u jednu sobu.

"Vojislav Damjanović mi je prilikom razgovora za posao rekao da će muškarci i žene spavati u odvojenim sobama. Isto tako mi je rečeno, a i ostalim radnicima, da ćemo imati kuhinju, nameštene krevete i TV, te da nam ne treba dodatna oprema za rad. Međutim, kada smo došli, posteljinu nismo imali, a ponuđeni su nam stari kreveti. Dobili smo neurednu kupaonicu, u principu sve je podsećalo na zatvor i da smo tu na prisilnom radu", kaže S.L.

Ona ističe da su bili uglavnom gladni, jer im je najbliža prodavnica bila udaljena oko četiri kilometra od smeštaja, i da bi došli do hrane i pića, morali bi pešačiti skoro sat vremena, a pauza za ručak im je trajala toliko. Oni naglašavaju da ih je nazivao svakakvim imenima i da im je na početku uzeo pasoše te da su bili izbezumljeni.

"Svi smo imali hrvatske pasoše. Tu je bilo ljudi iz Srbije, BiH, Hrvatske, Poljske, Rumunije i Bugarske. Kada smo bili na izmaku snage, odlučili smo da više ne idemo raditi, međutim, on nam je zapretio, u slučaju da ne odemo na posao, da napustimo posed. Psovao je i pretio da će nas ubiti. Grupa ljudi je u strahu otišla na plantažu, a nas 34 je ostalo. Imali smo sreću da je jedna devojka govorila engleski i pozvala je Finansijsku policiju kako bi nas zaštitila. Tu noć nas je policija čuvala, a žene iz Karitasa su nam donele hranu", svedoče radnici koji za svoj rad nisu dobili ni marku.

Radnici su naglasili da ništa od ponuđenog nije ispoštovano, te da im je Nemačka obezbedila prevoz nazad. Kažu da je vlasnik plantaže već bio u zatvoru zbog istih postupaka te da je odranije poznat Finansijskoj policiji.

Prema rečima radnika, vlasnik ih je do plantaže prevozio kamionom brzinom od stotinu kilometara na sat kako ne bi gubili vreme za rad.

"Ujutru bi nas smestio, da ne kažem potrpao, u kamion koji baš podseća na one u kojima su se logoraši vozili u logor i brzinom od stotinu na sat vozio na plantažu. Zamislite kakav je to osećaj! Pre odlaska nam je bilo rečeno da ćemo se autobusom voziti do plantaže", kažu radnici.

Osim što su radili na plantaži Markusa Vöhringera, on ih je, kažu radnici, slao na plantažu drugog vlasnika, odnosno iznajmljivao ih.

(MONDO)

Tanjug: Rat na ulicama Kopenhagena

Prošlog vikenda je u danskoj prestonici u obračunu bandi ”došljaka” i
”domaćih” još jednom kulminirao ulični rat koji ovde traje bez prekida
već više od pola godine, pa danska vlada sada razmatra mogućnost
uvođenja strožih zakona koji bi stali na put uličnom nasilju.

U Kopenhagenu je, naime, tokom vikenda u tri incidenta za tri dana u
obračunima bandi imigranata i bande motociklista, takozvanih "Anđela
pakla", život izgubilo dvoje, a povređeno još četvoro ljudi.

Broj policajaca u problematičnim delovima grada je povećan, ali nasilje
toliko uzima maha da je sada domaće stanovništvo preplašeno i izlazi na
ulicu samo u krajnjoj nuždi. Za to vreme, zaraćene bande se bore za
prevlast na unosnom tržištu narkotika.

Naročito problematična oblast je Norebru, u centru Kopenhagena, u kojem
je, kako izveštavaju ovdašnji mediji, atmosfera posebno napeta.

Norebru godinama važi za područje na kojem se okupljaju kriminalne
bande čiji članovi su obično mladići iz turskih, pakistanskih i
palestinskih etničkih zajednica.

Nekada je ovaj deo danske prestonice bio primer uspešne integracije
doseljenika, a sada u njemu mesecima vladaju strah i nepoverenje.
Integracije imigranata gotovo da uopšte nema.

"Anđele pakla" ni u kom pogledu ne krase anđeoske osobine. Oni su od
1994. do do 1997. godine vodili pravi oružani rat s jednom drugom
bandom motociklista, "Banditosima”, u kojem je život izgubilo 11 lica,
uz 74 pokušaja ubistva i ukupno 96 povređenih.

Obe grupacije, i "Anđeli pakla" i bande imigranata, sastoje se od
pojedinaca koji se ne uklapaju u društvo i koji samopouzdanje pronalaze
samo u nasilju.

Tu se proteklih nekoliko meseci lepo pokazalo koliko je danska država,
koja u pogledu imigracije ima najstrože zakone u Evropi, insistirajući
na jedinstvenoj kulturi i asimilaciji, po ovom pitanju zapravo
neuspešna.

Borbe bandi "domaćih" motociklista i "došljaka" vode se i zbog sve izraženijeg rasizma prema doseljenicima.

Koliko je on prisutan u Danskoj, o tome nam jasno i sažeto govori
čuveni danski fotograf Jakob Holt, koji se 70-ih godina u svojim
radovima bavio rasizmom u SAD.

On je lani, na početku nove serije uličnih sukoba u Kopenhagenu,
izjavio da je "rasizam u Danskoj danas izraženiji nego u Americi”.

Danska vlada je nakon ”krvavog vikenda” u prestonici predložila ”paket
mera za suzbijanje bandi” tako što će se maksimalne kazne za članove
kriminalnih grupa koji se upuštaju u otvoreno ulično nasilje i pucnjave
udvostručiti, piše danski elektronski dnevni list ”Kopenhagen post”.

Tako će onima koji budu uhvaćeni u posedu vatrenog oružja biti izrečena
kazna od godinu dana zatvora, dok će se za ozbiljno nasilje propisivati
kazna od tri godine zatvora.

”Policija će im stalno biti za petama”, kaže danski ministar pravosuđa
Brajan Mikelsen, komentarišući novi paket oštrih mera za suzbijanje
uličnog nasilja u Danskoj.

Vlada je, takođe, najavila bolje mere za zaštitu radnika hitne pomoći,
pa će oni koji ih budu ometali u radu, morati da računaju na zatvor do
18 meseci, a oni koji im budu pretili ili se prema njima budu nasilno
ophodili, rizikuju čak osam godina.

Naročitu diskusiju, međutim, izaziva činjenica da danska vlada razmatra
i mogućnost uvođenja novih mera u skladu s kojima bi članovi bandi koji
nisu danski državljani, a kod kojih se pronađe nelegalno oružje, mogli
da budu deportovani.

Plan za uvođenje tako oštrih mera podržavaju kako socijaldemokrate tako
i Socijalisticka narodna partija, koja je oduvek bila protiv povećanja
maksimalnih kazni, pa je gotovo sigurno da će sve što je predloženo
biti uskoro usvojeno.

Međutim, pojedini stručnjaci upozoravaju da nova strategija ”nulte
tolerancije” stvara opasnost od institucionalizovane nejednakosti.
Naime, oštre mere bi možda i mogle da imaju izvestan uticaj na bande
imigranata, ali bi ih, s druge strane, ”Anđeli pakla” mogli shvatiti
kao "zeleno svetlo" za još jače napade na strance.

S obzirom na činjenicu da, od 2001. godine, vlada desnog centra, koju
podržava nacionalistička, desničarska Danska narodna partija,
marginalizuje imigrante, može se slobodno reći da je država sama sebi
stvorila problem koji je sada muči.

Oštre mere vlade bi mogle da dodatno komplikuju ionako već krhku
situaciju i da određivanjem strožih kazni za ”došljake” još više
izoluju sve imigrante kojih u ovoj zemlji nije malo - oni čine devet
odsto od ukupno 5,5 miliona stanovnika.

(Tanjug)

Snimak policijske torture uznemirio Britance

Amaterski video snimak protesta pred nedavni samit G20 u Londonu objavljen na veb sajtu lista "Gardijan",
na kome je prikazan policajac kako gura na zemlju čoveka koji je
nekoliko minuta kasnije preminuo, povod je za zabrinutost, izjavio je
danas šef londonske policije ser Pol Stivenson.

"Prizori koji su objavljeni izazivaju ozbiljnu zabrinutost i apsoluno
je ispravno i na mestu da se sprovede puna istraga tog događaja, koju
će policija podržati", rekao je Stivenson.

Britanska ministarka unutrašnjih poslova Džeki Smit izjavila je da bi
krivični postupak mogao da bude pokrenut, ukoliko to bude zaključak
istrage Nezavisne komisije za pritužbe na rad policije (IPPC).

Jan Tomlinson (47), prodavac novina, onesvestio se i preminuo od
srčanog udara neposredno posle incidenta, koji se dogodio 1. aprila na
ulici u blizini Engleske banke, a koji je video kamerom zabeležio jedan
menadžer iz Njujorka, koji je u Londonu boravio poslovno.

Na snimku, koji je objavljen na veb sajtu lista "Gardijan", Tomlinson
je prikazan kako ide sam sa rukama u džepovima ispred kordona
policajaca, od kojih neki drže pse, a drugi su opremljeni kacigama,
štitovima i pendrecima.

Jedan policajac je gurnuo Tomlinsona s leđa dovoljnom snagom da on padne celim telom na zemlju.

Tomlinson je zatim prikazan kako seda i raspravlja se sa policajcima, dok mu prolaznici ne pomognu da ustane i on odlazi.

Nekoliko minuta kasnije prodavac novina se srušio na obližnjem putu, Kornhilu.

Policija mu je pružila prvu pomoć, pre nego što je ambulantim kolima prebačen u bolnicu gde je konstatovana smrt.

IPPC je saopštio da analizira video snimak kao i druge dokaze.
Tomlinson nije bio učesnik protesta na kojima se okupilo oko 4.000
ljudi, dan uoči samita G20 u britanskoj prestonici, na kojima je došlo
do žestokih okršaja policije i demonstranata, a 80 ljudi je uhapšeno.

(Tanjug)

Nasilni protesti u Sloveniji, 15 povređenih

Najmanje 15 ljudi je povređeno, a 30 uhapšeno u sukobu demonstranata i policije na protestima, kada su demonstranti pokušali da probiju policijski kordon i uđu u zgradu parlamenta. Policija je odgovorila suzavcem.
Grupa demonstranata bacala je sinoć na policiju kamenje, baklje i druga pirotehnička sredstva, na šta je policija odgovorila suzavcem, a potom i vodenim topom i uhapsila 30 osoba. Slovenački mediji prenose da je u sukobu sa demonstrantima u Ljubljani, povređeno između 10 i 15 policajaca, od kojih su dvojica bili pogođeni kamenjem, dok je određeni broj učesnika protesta odveden u bolnicu.
Mariborski dnevnik "Večer" navodi da je nasilna grupa demonstranata na proteste došla opremljena gas maskama i suzavcima. Šef ljubljanske policije Stanislav Veniger rekao je novinarima da je policija uhapsila grupu nasilnih demonstranata, navodeći da je masa postupila veoma odgovorno, udaljivši se od izgrednika.
Slovenački ministar unutrašnjih poslova Vinko Gorenak je preko društvene mreže Tviter, čestitao policiji na obavljenom poslu.
Nejasno koliko je bilo demonstranata
Janša
U medijima su se pojavile različite procene okupljenih demonstranata. Dok jedni tvrde da ih je bilo najmanje 5.000, drugi navode da ih je bilo više od 10.000.
Protesti u Sloveniji zbog sve lošije socijalno-ekonomske situacije počeli su u Mariboru 26. novembra. Demonstracije u Ljubljani i više slovenačkih gradova organizovane su preko društvene mreže "Fejsbuk". Doduše, pored sve uočljivijih posledica krize, nezadovoljstvo građana povećala je i prekomerna primene sile na mariborskom mitingu.

Demonstranti su nezadovoljni i većinom političara od kojih traže da podnesu ostavke, među kojima i od premijera Janeza Janše.

Napeto uoči izbora

U Sloveniji će u nedelju, 2.12. biti održan drugi krug predsedničkih izbora na kojima će građani birati između aktuelnog šefa države Danila Tirka i bivšeg premijera Boruta Pahora.

Prema anketi koju je u petak objavio list "Delo", Pahor može da računa na oko 55 odsto glasova, a Tirk 24 odsto. Pahor je u petak za Asošijeted pres rekao da su protesti "signal nedostatka poverenja" građana u vladine institucije. "Veoma je važno da bez upotrebe sile damo ljudima nadu da svi problemi mogu biti rešeni", rekao je on.

Pahor (49) podržava neke od vladinih mera reforme, za razliku od aktuelnog predsednika Tirka, koji je njihov žestoki kritičar.
delo/ap/tanjug/jil

Švedska: Neredi potresaju državu


23. maj 2013.



Grupe mladih zapalile su protekle noći u predgrađima Stokholma
restoran i više od 30 automobila, u neredima koji već danima dan
potresaju švedsku prestonicu.


Portparol policije Šel Lindgren izjavio je da je prošle noći u
zapadnim i istočnim delovima Stokholma zapaljeno najmanje 30 automobila.
Vatrogasci su rekli da se nikada nisu suočili sa toliko požara u isto
veme.

Učesnici nereda spalili su i jedan restoran u Skogasu, petnaestak kilometara južno od Stokholma.

Lindgren je rekao da je jedna 16-godišnja devojka privedena zbog
sumnje da je planirala da podmetne požar, ali je posle puštena kući.

Prethodnih dan, na meti vandala našli su se kulturni centar, jedna
škola, dom za stare, i to uglavnom u delovima grada koji naseljavaju
imigranti. Grupe mladih bacale su i kamenice na policiju.

Neredi su izbili zbog toga što je policija ubila jednog 69-godišnjeg
čoveka u predgrađu Stokholma prilikom pokušaja hapšenja. Policija tvrdi
da ih je taj čovek napao nožem, dok demonstranti tvrde da se radi o
prekomernoj upotrebi sile.