Beta: Neuništiva limenka
Svakog minuta u svetu se reciklira više od 105.000 limenki, a metal dobijen reciklažom nikada ne gubi na kvalitetu. Limenka može da se reciklira "besknačno mnogo" puta navodi svetska kompanija za proizvodnju limenki "Bol pekidžing", koja u sastavu evropskog predstavništva ima fabriku u okolini Beograda.
Tim procesom smanjuje se zagadjenje vode za 76 odsto i potrošnja struje za 95 odsto u odnosu na dobijanje metala iz ruda. Proces počinje u reciklažnim centrima, gde se uz pomoć jakih elektro magnetnih separatora limenke razvrstavaju prema sastavu metala. Zatim se sabijaju u mase od oko 15 kilograma - brikete, ili od oko 500 kilograma - bale, suše, skida im se boja i ostale oznake.
Tope se u visokim pećima na temperaturi od oko 600 stepeni. Rastopljene se sipaju u specijalne odlivke dugačke oko 15 metara i teške 27 tona i ponovo tope u drugim fabrikama na temperaturi od 900 do 1.100 stepeni, prenosi Beta. U listovima tankim dva milimetra, namotavaju se u kalemove duge do 26 kilometara i transportuju do fabrika za proizvodnju limenki ili aluminijumskih folija.
Od jednog kalema može da se proizvede 1,5 milion novih limenki. Od sakupljenih milion upotrebljenih može da se napravi oko 20 tona novih. Od 500 recikliranih limenki može da se napravi jedan bicikl, a svaka druga limenka u prodavnici najmanje je jednom reciklirana. Od časa kad je kupac otvori prodje oko 60 dana, u proseku, dok se "preporodjena" ne nadje ponovo u prodaji. Ne postoje nalepnice ili čepovi na limenci koji ne mogu da se recikliraju.
Najveći svetski proizvodjači sekundarnog aluminijuma su Japan, Brazil i SAD.
Englez Piter Durant 1810. godine je napravio prvu konzervu od gvoždja presvučenu tankim slojem kalaja, a prva fabrika konzervi počela je da radi 1813. godine i proizvodila je oko 60 konzervi dnevno.
Te konzerve su otvarane dletom i čekićem, a prva limenka je napravljena 1935. u SAD. U Japanu je počela proizvodnja aluminijumskih boca - koje sve više osvajaju tržište.
Aluminijum se mnogo upotrebljava u svakodnevnom životu zbog velike izdržljivosti, lakoće, trajnosti, otpornosti prema koroziji i - mogućnosti reciklaže.
Limenke, papire i pet ambalažu Beogradjani mogu da prodaju na deset otkupnih stanica u gradu, a novac od prodaje se dobija odmah.
Plastičnim kesama je potrebno 300 godina da se razlože, limenkama 100 do 500, a staklo se nikad ne razloži.
(MONDO)
Prijem 
