Smrt nije kraj. Smrt nikada ne može biti kraj.
Smrt je put. Život je putnik. Duša je vodič.
Kada je putnik umoran i iscrpljen, vodič mu savetuje da se na duže ili kraće vreme odmori, a potom njegovo putovanje ponovo počinje.
Kada u običnom životu čovek bez težnje ogrezne u kalu neznanja, to je stvarna pobeda smrti. Kada u duhovnom životu tragalac ne vapi za uzvišenijom svetlošću i snagom, to je rođenje njegove smrti.
Šta možemo da naučimo iz unutrašnjeg života, života koji želi poništenje smrti? Unutrašnji život nam govori da je život duševno dragocen i da je vreme plodonosno dragoceno. Život bez težnje je život bez smisla. Vreme bez životne težnje je beskorisno.
Naš um misli na smrt. Naše srce misli na život. Naša duša misli na besmrtnost. Um i smrt mogu da se prevaziđu. Srce i život mogu da se prošire. Duša i besmrtnost mogu da se ispune.
Kada se prevaziđu um i smrt, čovek će dobiti novi dom: Svetlost, Svetlost Onostranog. Kada se duša i besmrtnost ispune, čovek će imati novi cilj: Blaženstvo, transcendentalno Blaženstvo.
ŽIVIŠ U NAŠIM SRCIMA TOŠE NEKA TI JE VEČNA SLAVA I POKOJ DUŠI
Prijem 