Na današnji dan - 29. SEPTEMBAR
RTS
1399 - Kralj Ričard II postao prvi engleski monarh koji je abdicirao. Na abdikaciju su ga primorali plemići koji su se pobunili protiv njegove apsolutističke vladavine.
1518 - Rođen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata.
1758 - Rođen engleski admiral Horacio Nelson, jedan od najvećih stratega u istoriji pomorskih ratova.
1854 - U Valjevu umro prota Matija Nenadović, vojvoda i jedan od vođa Prvog srpskog ustanka.
1901 - Rođen italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938.
1911 - Italija objavila rat Turskoj i upala u libijsku provinciju Tripolitaniju.
1918 - Bugarska je nakon poraza na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu potpisala primirje sa saveznicima ['Solunsko primirje'].
1913 - Rudolf Dizel, nemački inženjer, konstruktor prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja
[1893], nestao je u moru u kanalu Lamanš prilikom putovanja iz Antverpena u London.
1923 - Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je uspostavila vlast u Palestini.
1930 - Umro ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu.
1938 - Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale sporazum u Minhenu kojim je Nemačkoj dozvoljeno da pripoji Sudetsku oblast, deo Čehoslovačke sa nemačkom nacionalnom manjinom.
1940 - Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila s Jugoslavijom,
Turskom i Grčkom.
1941 - U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila,
uključujući žene i decu.
1957 - U Zapadnom Pakistanu poginulo oko 300 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju cisterni sa naftom.
1958 - Emitovan prvi zajednički program TV odašiljača u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.
1967 - Međunarodni monetarni fond okupio je svojih 106 članica na sastanku u Rio de Žaneiru, gde je odobrena reforma svetskog
monetarnog sistema.
1970 - Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat preuzeo dužnost šefa države posle smrti Gamala Abdela Nasera [Našer], a 5. oktobra je formalno postao predsednik države.
1972 - Japan i Kina su normalizovali diplomatske odnose.
1979 - Papa Jovan Pavle II je, tokom prve papske posete Irskoj, uputio apel za mir u Severnoj Irskoj pred više od milion ljudi u Dablinu.
1979 - Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema zbačen sa vlasti u avgustu 1979, a potom streljan pod optužbom da je kriv za 'genocid, izdaju, proneveru i sistematsko
kršenje ljudskih prava'.
1988 - Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir.
1993 - Jedan od komunističkih veterana i predstavnik tvrde linije evropskih komunista Žorž Marše povukao se, zbog lošeg zdravlja, sa mesta predsednika Komunističke partije
Francuske, na čijem čelu je bio dve decenije.
1994 - Ministri odbrane članica NATO na sastanku u Sevilji odlučili su da NATO pojača vazdušne napade na položaje bosanskih Srba.
1999 - Specijalne policijske snage za razbijanje demonstracija brutalno su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da dođu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića
i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom.
2000 - Pozivu lidera Demokratske opozicije Srbije na građansku neposlušnost i generalni štrajk zbog pokušaja režima da falsifikuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazvali
srednjoškolci u Gornjem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Tamnava. U narednim danima talas štrajkova zahvatio je celu Srbiju,
počela je blokada magistralnih puteva.
2000 - Bivši kanadski premije Pjer Trido umro
je u 80. godini.
2001 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o borbi protivterorizma i sprečavanju finansiranja terorista. Rezolucijom je
predvidjeno uvodjenje sankcija svakoj zemlji koja ne bude poštovala antiterorističke mere.
2002 - Učešće avganistanskih sportista na 14. Azijskim igrama, koje su počele u Pusanu u Južnoj Koreji, označilo je njihov povratak na medjunarodna takmičenja, posle osam godina odsustva.
2003 - Sud u Beogradu osudio haškog begunca Milana Lukića i Olivera Krsmanovića iz Višegrada [obojica u bekstvu] i Dragutina
Dragičevića iz Srebrenice na 20 godina, a Đordja Ševića iz Rume na 15 godina zatvora za ubistvo 16 Muslimana iz mesta Sjeverin oktobra
1992. godine.
2004 - Sultan Hasanl Bolkiah od Bruneja potpisao novi Ustav koji će omogućiti održavanje prvih izbora od 1962. godine u ovom, naftom bogatom, kraljevstvu.
Prijem 
