Na današnji dan - 17. septembar

Na današnji dan - 17. septembar
rts


1580. - Rođen je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas, satiričar koji je zbog „zajedljivog jezika i otrovnog pera” čas bio povlašćen na dvoru, čas proganjan i zatvaran. Dela: „Život lupeža”, „San lobanja”, „Plutonov svinjac”, „Dom poludelih od ljubavi”, „Knjiga o svim stvarima i još o mnogim drugim”, zbirke poezije „Španski Parnas”, „Tri poslednje kastiljanske muze”.


1665. - U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.

1787. - Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD potpisali su Ustav, i sada na snazi uz dodate amandmane, najstariji važeći ustav na svetu.

1796. - Prvi predsednik SAD Džorž Vašington, šef države od 1789, uputio je američkom narodu „Oproštajnu besedu”, odbivši da se treći put kandiduje za predsednika.

1809. - Mirom u Fredrikshamu završen je švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku.

1826. - Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Značajno je unapredio matematičku analizu, posebno teoriju kompleksnih funkcija, teoriju parcijalnih jednačina, geometriju, teoriju brojeva. Njegovo ime nosi niz matematičkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna jednačina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova dzeta-funkcija, Rimanova geometrija.

1857. - Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je „Zlatnu medalju Ciolkovskog” za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.

1889. - Povodom 500-godišnjice Kosovske bitke ustanovljen je „Orden kneza Lazara”, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.

1900. - Britanska kraljica Viktorija I potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao federalna unija šest bivših britanskih kolonija.

1908. - Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. U rodnoj Odesi završio je konzervatorijum, a proslavio se 1935. nagradom na međunarodnom violinskom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom „Isaj” u Briselu.

1918. - Posle trodnevne ofanzive, Prva i Druga srpska armija probile su Solunski front, što je bilo odlučujuće za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu - mesec i po dana potom kapitulirala je Austrougarska, a ubrzo i Nemačka.

1918. - Rođen je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993.

1944. - Počeo je najveći vazdušni desant u Drugom svetskom ratu, koji je trebalo da uspostavi mostobran na reci Rajni i omogući saveznicima prodor severno od Rura, ali su se Nemci dokopali planova, razbili Britance kod holandskog grada Arnhem i potom pripremili protivofanzivu u Ardenima. Saveznici su prešli Rajnu tek posle pet meseci.

1948. - Blizu Jerusalima ubijen je švedski grof Folke Bernadot, posrednik UN u konfliktu Izraela i Arapa.

1949. - U požaru na „Noroniku”, najvećem parobrodu na Velikim jezerima, kod Toronta je poginulo više od 130 ljudi.

1961. - Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela.

1970. - U Jordanu su otpočeli oružani sukobi armije kralja Huseina i palestinskih gerilaca.

1978. - Potpisivanjem okvirnih mirovnih planova za Bliski istok i između Izraela i Egipta, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, premijera Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.

1980. - Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja s vlasti u julu 1979.

1994. - Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo „princip opovrgljivosti”, prema kojem se tvrdnja može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: „Logika istraživanja”, „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji”, „Beda istoricizma”.

1995. - Atentator je ubio kandidata na alžirskim predsedničkim izborima Abdelhafida Benhadida ispred njegove u kuće u blizini glavnog grada Alžira.

2001. - Njujorška berza počela je da radi posle četiri dana pauze izazvanih terorističkim napadom islamista 11. septembra, što je najduži prekid od velike depresije krajem dvadesetih godina 20. veka. Na Volstritu je zabeležen najveći pad vrednosti akcija tokom jednog dana u istoriji.

2002. - Prilikom istorijskog susreta u Pjongjangu severnokorejskog vođe Kim Džong Ila i japanskog premijera Jonićirija Koizumija, Kim se izvinio za ranije otmice japanskih građana i najavio obustavu raketnih proba.