Na današnji dan - 13. avgust
rts
1521. - Slomivši otpor Asteka, španski osvajač Ernan Kortes zauzeo je i razorio Tenočtitlan [Meksiko Siti].
1624. - Francuski kralj Luj XIII je za prvog ministra [šef vlade] postavio kardinala Armana Žana di Plesija Rišeljea.
1792. - Francuski revolucionari uhapsili su članove kraljevske porodice, tri dana posle ukidanja monarhije i zbacivanja kralja Luja XVI.
1806. - U bici na uzvišici Mišar kod Šapca gotovo desetostruko malobrojniji Srbi do nogu su u Prvom srpskom ustanku potukli Turke.
1826. - Umro je francuski lekar Rene Teofil Jasint Lenak, koji je 1819. izumeo stetoskop.
1863. - Umro je francuski slikar Ežen Delakroa, glavni predstavnik romantizma. Ilustrovao je „Fausta” Johana Volfganga Getea i napisao „Dnevnik” u kojem je izložio zapažanja o umetnosti. Dela: „Danteova barka”, „Ulazak krstaša u Carigrad”, „Na barikadama 28. jula 1830”, „Pokolj na Hiosu”, „Smrt Sardanapala”.
1868. - U Peruu i Ekvadoru otpočela je serija zemljotresa u kojima je poginulo oko 25.000 ljudi.
1871. - Rođen je nemački revolucionar Karl Libkneht, jedan od osnivača i vođa Komunističke partije Nemačke.
1888. - Rođen je škotski pronalazač Džon Logi Berd, pionir televizije, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike kao crno-bele siluete, a 1925. kao slike s polutonovima. Konstruisao je 1927. prvi uređaj za noćno osmatranje pomoću infracrvenih zraka, 1928. izveo prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.
1899. - Rođen je engleski filmski režiser Alfred Džozef Hičkok, koji se proslavio filmovima kriminalističkog žanra i strave u kojima je sa svojevrsnim humorom slikao građansko društvo. Bio je majstor filmske montaže, napetosti i ambijenta. Filmovi: „Čovek koji je suviše znao”, „Rebeka”, „Ptice”, „Psiho”, „39 stepenica”, „Tajni agent”, „Ozloglašena”, „Slučaj Paradin”, „Konopac”, „Prozor u dvorištu”, „Pozovi M radi ubistva”, „Nevolje sa Harijem”, „Marni”, „Topaz”, „Porodična zavera”, „Frenezija”, „Vrtoglavica”, „Sever-severozapad”.
1910. - Umrla je engleska medicinska sestra Florens Najtingel, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se rođendan - 12. maj -obeležava kao međunarodni Dan medicinskih sestara.
1912. - Umro je francuski kompozitor Žil Emil Frederik Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, čija sentimentalna dela izražavaju francusku građansku romantiku. Komponovao je više od 20 opera, uglavnom s lirskom tematikom. Dela: opere „Manon”, „Verter”, „Don Kihot”, „Tais”, baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pesme.
1913. - Rođen je izraelski državnik Menahem Begin, prvi premijer Izraela koji je potpisao ugovor s nekom arapskom zemljom.
1913. - Rođen je kiparski arhiepiskog Makarios III, vođa pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. do smrti 1977. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja.
1914. - Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austrougarskoj.
1923. - Mustafa Kemal, poznat kao Kemal Ataturk, postao je prvi predsednik Turske.
1927. - Rođen je kubanski revolucionar i državnik Fidel Rus Kastro, pod čijim je vođstvom na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste i izvedena socijalistička revolucija.
1942. - U noćnom jurišu na ustaško utvrđenje Kupres u Drugom svetskom ratu poginuo je srpski revolucionar Simo Šolaja, komandant partizanskog krajiškog bataljona „skra”.
1946. - Umro je engleski pisac Herbert Džordž Vels, rodonačelnik naučno-fantastične literature, autor mnogih popularno-naučnih, istorijskih, socijalnih i fantastičnih romana i pripovedaka. Dela: „Rat svetova”, „Vremenska mašina”, „Istorija sveta”, „Ostrvo doktora Moroa”, „Hrana bogova”, „Nevidljivi čovek”, „Novi Makijaveli”, „Tono Bangi”, „Čovečanstvo”, „Novi svet”, „Nauka o životu”, „Kips”.
1961. - Granica između Istočnog i Zapadnog Berlina kod Brandenburške kapije je zatvorena, što je bila najava podizanja Berlinskog zida.
1964. - U Velikoj Britaniji su izvršene poslednje smrtne kazne vešanjem nad dvojicom zatvorenika u Liverpulu i Mančesteru osuđenim na smrt zbog ubistva.
1993. - Pod ruševinama šestospratnog hotela u Tajlandu, koji se iznenada srušio, poginulo je više od 120 ljudi.
1998. - Švajcarske banke i jevrejske grupe postigle su sporazum kojim je predviđena suma od milijardu i 250 miliona dolara kompenzacije za žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu.
2003. - Teroristi iz pravca obližnjeg albanskog sela otvorili su rafalnu paljbu iz automatskog oružja na srpsku decu iz metohijskog sela Goraždevac kod Peći koja su se kupala u Bistrici i ubili dvojicu dečaka, a šestoro dece ranili. Predstavnici UNMIK policije saopštili su da će „prevrnuti svaki kamen” da otkriju ubice, ali - kao i posle svih drugih zločina na Kosovu i Metohiji nad Srbima - „istraga” nije dala nikakav rezultat.
2003. - Libija je pristala da isplati 2,7 milijardi dolara porodicama 270 ljudi poginulih u eksploziji bombe u avionu kompanije „Pan Ameriken” iznad Lokerbija u Škotskoj 1988. godine.
Prijem 
