Falsifikat s garancijom

Falsifikat s garancijom
Jelisaveta D. Ljutić, 11. avgust 2007

LAŽNE novčanice najčešća su prva asocijacija kada se pomenu falsifikati. Pre tri dana beogradska policija pronašla je 581.000 lažnih evra. Javnost, međutim, uopšte nije bila šokirana, jer je još pre 12 godina zaplenjeno čak pet miliona falsifikovanih dolara.
Danas se, ipak, lažira sve: odeća, obuća, lekovi, igračke, hrana, dokumenta, novac, nakit, umetnička dela, hardver, softver, delovi za automobile. Količina falš robe, koja je za poslednjih dvadesetak godina proizvedena na području SRJ, odnosno SCG i Srbije, nemerljiva je.
Srbija, kada je reč o pirateriji, falsifikovanju odeće i obuće (čuveni novopazarski teksas), novca i konačno, dokumenata - ličnih karata, pasoša, saobraćajnih dozvola, servisnih knjižica, a u poslednjih nekoliko godina i srednjoškolskih i fakultetskih diploma, nimalo ne zaostaje za svetom. Prema podacima Ministarstva za trgovinu, u Srbiji se naveliko prodaje falsifikovani cement. Ovo ministarstvo je uspelo da do kraja rasvetli slučaj 46 tona falsifikovanog deterdženta "faks helizim", pronađenog u Vojvodini. Sve količine povučene su iz prodaje, a "usput" je otkriven i lažni "arijel".
Prošlog jula u livničkim pećima kikindskog "Cimosa" spaljeno je između 50.000 i 60.000 odevnih predmeta, 20.000 čarapa i oko 40.000 pari lažnih "najk" patika, koje je zaplenila Uprava carine. Inače, tokom prošle godine srpski carinici su imali dobru "žetvu" pošto su na našim granicama otkrili i oduzeli čak 24.000 falsifikovanih trenerki, 32.000 čarapa, 48.000 patika, 15.000 majica, 12.000 maski za mobilne telefone, 18.000 baterija za mobilne, 40.000 etiketa pripremljenih za stavljanje na falsifikovane proizvode, deset hiljada gumica za brisanje marke "štedler", 14.500 lažnih šoljica za kafu "don kafe"... Diskovi s muzikom i filmovima ne mogu ni da se prebroje. Reč je o tonama oduzete robe i, kako se sumnja, bar isto toliko one koja, preko naše zemlje, kruži i opseda Evropu.
U Srbiji je, izgleda, ipak najunosnije lažiranje isprava, novca, čekova i kreditnih kartica. Prema tvrdnjama majora Zorana Stajića iz Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, u našoj zemlji se, zbog kupovne moći građana, najviše falsifikuju novčanice u apoenima od 50 i 100 evra, a od domaće valute od 1.000 dinara. Prema "kvalitetu" novčanica, srpski falsifikatori, među kojima ima štamparskih radnika, veoma su dobro "kotirani" u svetu. Osim novčanica, na meti falsifikatora su i čekovi, najčešće Poštanske štedionice i Komercijalne banke, ali i nekih svetskih banaka. Ovakve štamparije policija je otkrila u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu, dok je najviše lažnih novčanica otkriveno i zaplenjeno na graničnim prelazima u Zaječaru, Nišu, Pančevu, Šapcu.
- Falsifikatori su, obično, štamparski radnici koji se u to upletu u pomami za zaradom - kaže Stajić. - U Srbiji se, sve češće, pojavljuju i novčanice isprintane na kompjuterskom štampaču, ali one su lošijeg kvaliteta. Najveća štamparija lažnog novca u Srbiji otkrivena je 1995. godine u Nišu, kada je zaplenjeno pet miliona falsifikovanih dolara.
Nadležni u MUP tvrde da se, od dokumenata, u Srbiji najviše falsifikuju lične karte, pasoši, vize, potvrde o državljanstvu, službene legitimacije, lekovi, cigarete, baterije, firmirane naočare, knjige, a pre svega saobraćajne dozvole i servisne knjižice. Oni upozoravaju na oprez, jer se kod nas često poturaju lažne servisne knjižice, koje falsifikatori za potrebe prodavca-dilera "rade" za 60 do 80 evra. Zbog toga, detaljno treba proveriti papire i sve bitno na automobilu pre kupovine i to u ovlašćenom servisu i nadležnom OUP.
Srpska javnost nije uspela ni da se oporavi od šoka zbog spektakularnog otkrića i hapšenja grupe koja je u Gornjem Milanovcu falsifikovala i na tržište izbacila blizu 150.000 lažnih karata za vožnju vozilima GSP, a usledilo je razotkrivanje slučajeva falsifikovanih fakultetskih diploma. Tako je provera školske dokumentacije koju je tokom prošle godine obavio MUP Srbije, pokazala da je svaka četvrta diploma u Srbiji - lažna. Lažne diplome, podseća Stajić, pravile su se i prodavale u gotovo svim gradovima u Srbiji, a nosile su pečate škola i fakulteta iz Peći, Prištine, Banjaluke, Sarajeva, Knina, Osijeka, Zagreba... U zavisnosti od "nivoa obrazovanja", njihova cena je bila od 300 evra za srednjoškolske, do 1.000 evra za fakultetske diplome.
Problem sa falifikovanom robom, novcem ili dokumentacijom, međutim, imaju sve zemlje Evropske unije i SAD. Lažiraju se gotovo sve poznate marke, a najviše falš proizvoda koji "šetaju" Evropom potiče iz Turske, Kine, Tajlanda, Italije i Srbije.
U nekim zemljama sveta falsifikovanje nije kažnjivo zakonom, s obzirom na to da predstavlja jedan od glavnih izvora prihoda za stanovništvo. Jer, prema proceni stručnjaka, lažni proizvodi učestvuju na svetskom tržištu sa gotovo sedam odsto godišnje zarade, što je oko 600 milijardi američkih dolara. Falsifikovanje je danas četvrta delatnost po zaradi u svetu, odmah posle prodaje oružja, narkotika i prostitucije.
Najnovija istraživanja pokazala su da se u svetu najviše falsifikuju automobilske kočnice, čiji kvalitet varira od loših do smrtonosnih. Ekstreman primer dogodio se u Nigeriji, gde su bile napravljene od presovane trave, pa su izgorele za vreme testa. I kočioni mehanizam za autobuse, proizveden u Velikoj Britaniji, pokazao se pogubnim, jer se tokom testa raspao posle pet do osam kočenja.
Građevinski materijal, pre svega cement, mada deklarisan kao kvalitetan, prodavan je u SAD. Dogodilo se da je "popustio" pod naletom jakog vetra i manjeg zemljotresa.
Insekticidi, koji se najčešće falsifikuju na Bliskom istoku, iako sa oznakom da su "sigurni za skladištenje pored hrane", sadrže visokootrovne materije, dok je lažnim fungicidima uništena prošlogodišnja proizvodnja kafe u Kini. Na tržištu afričkih zemalja prodavan je antibiotik proizveden od biljnih sastojaka i pudera za bebe, u kome nije bilo ni jednog jedinog aktivnog sastojka. Falsifikovane kapi za oči, nuđene nigerijskom tržištu, nisu sadržale nijedan lekoviti sastojak, ali jesu zagađenu vodu.
Istraživanja pokazuju i podatak da su, u svetu, lažiranju najskloniji Kinezi i Britanci. Prema podacima do kojih je došao predsednik "TŠI sistema" Deni Čepčal, gotovo polovina ispitanih Britanaca priznala je da je bila umešana u neku vrstu falsifikovanja. Pre svega, ličnih dokumenata, dok je četvrtina prilikom zapošljavanja koristila lažne diplome. Lične karte je falsifikovalo 18 odsto Britanaca, dok je pet odsto lažiralo lekarske nalaze, a čak 7 odsto tuđi potpis na pismu ili čeku.
Kinezi u svetu slove za vrlo spretne kad je reč o falsifikovanju marki razne robe, odeće, obuće, tehnike, ali nije im strano ni lažiranje u sportu. Pre nekoliko godina vlasti u Kini otkrile su u južnoj pokrajini Guandong 60 falsifikovanih pehara Svetskog fudbalskog prvenstva.
Pre desetak dana, kosovska policija uhapsila je grupu koja je u selu Donje Stanovce, u opštini Vučitrn, posedovala ilegalnu punionicu mineralne vode "Heba".
- Falsifikatori su odlično odradili svoj posao - kaže Dragan Trojanović, direktor marketinga bujanovačke fabrike vode "Heba". - Lažirani su boca, zatvarač, etiketa i samo su stručnjaci mogli da utvrde razliku između originala i falsifikata. Ovi proizvodi su, najverovatnije, izvan svakog standarda, i mogli bi da utiču na zdravlje potrošača koji su konzumirali lažnu vodu.
Ne treba, međutim, zaboraviti da su na meti falsifikatora, bila i žestoka pića, koja su oduvek donosila veliku dobit. Tako je, svojevremeno, na srpskom tržištu bilo moguće kupiti lažni "gorki list", "vinjak", "lozu", "jelen pivo", čije su cene bile znatno niže, pa tako i dostupnije potrošačima od cene originala.

BUGARI MAHERI ZA EVRE
PREMA podacima Interpola, Evropola i Sikret servisa, u svetskom vrhu po proizvodnji lažnog novca nalazi se Bugarska. Do pre pet godina, ispred zemlje suseda, nalazila se Kolumbija, koju su sada prestigle Litvanija i Italija.
Prema podacima Austrijske nacionalne banke u Evropi je, u drugoj polovini prošle godine, otkriveno 287.000 lažnih evra, od kojih su "najkvalitetniji" falsifikovani baš u Bugarskoj. Inače, u zemlji naših suseda se bitka za "prestonicu lažnjaka" vodi između Plovdiva i Varne.

TRI MESECA DO 20 GODINA
KRIVIČNI zakon Srbije za falsifikovanje predviđa kaznu zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine, u zavisnosti od težine dela. Za falsifikovanje novca zaprećene su teže sankcije, do 20 godina zatvora.