Na današnji dan - 17. jul

Na današnji dan - 17. jul
rts


1453. - U bici kod Kastijona Francuzi su potukli Engleze, što je označilo kraj Stogodišnjeg rata.

1762. - Ubijen je ruski car nemačkog porekla Petar III Fjodorovič Romanov, koji je vladao samo nekoliko meseci. Otrovan je prema nalogu supruge, kasnije carice Katarine Velike.

1790. - Umro je škotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije uz Dejvida Rikarda, čija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasičnom.


1793. - Na giljotini je pogubljena žirondinka Šarlota Korde, koja je četiri dana ranije ubila lidera montanjara i jednog od vođa Francuske revolucija Žana Pola Maraa.

1804. - Beogradsku tvrđavu su napustile i pobegle niz Dunav starešine turskih janičara - dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočić - koji su prethodno u seči knezova poubijali istaknute srpske prvake, što je bio neposredan povod Prvog srpskog ustanka.

1899. - Rođen je američki filmski glumac Džejms Kegni, umetnik nesvakidašnje energije i ekspresivnosti, koji je u žanru kriminalističkog filma bio personifikacija „anđela garava lica”, folklornog heroja epohe prohibicije i velike ekonomske krize. Filmovi: „Državni neprijatelj”, „Grešnikov odmor”, „Prolaz za pakao”, „Huk gomile”, „Pobednik uzima sve”, „Anđeli garava lica”, „San letnje noći”, „Oklahoma Kid”, „Jenki Dudl Dandi” [Oskar], „Krv na suncu”, „Belo usijanje”, „Cena slave”, „Čovek sa hiljadu lica”, „Jedan, dva, tri”, „Regtajm”.

1912. - Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao specijalnu teoriju relativnosti.

1917. - Na talasu antinemačkih osećanja u Velikoj Britaniji u Prvom svetskom ratu, britanska kraljevska kuća promenila je ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor.

1928. - Umro je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji.

1945. - Konferencija velikih sila pobednica u Drugom svetskom ratu o posleratnoj budućnosti Evrope počela je u bivšoj rezidenciji pruskih kraljeva i nemačkih careva u Potsdamu. Na skupu okončanom 2. avgusta 1945, sovjetski vođa Josif Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i premijer Velike Britanije Vinston Čerčil - kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli - odlučili su da Nemačka bude potpuno demilitarizovana, da se zabrani Nacionalsocijalistička partija i da Nemačka plati ratnu štetu. Dogovorene su i teritorijalne promene u istočnoj Evropi. Uprkos zaklinjanju u trajni mir, ubrzo su duboka razmimoilaženja Istoka i Zapada izazvala hladni rat.

1946. - Izvršena je smrtna kazna nad vođom četnika u Drugom svetskom ratu i vojnim ministrom bivše jugoslovenske emigrantske vlade Dragoljubom-Dražom Mihailovićem, pošto je dan ranije odbijena njegova molba za pomilovanje. Potom je tajno sahranjen tako da mu se ne zna grob. Nisu uslišene ni molbe još osmorice osuđenih na smrt na sudskom procesu u Beogradu - organizovanom po ugledu na staljinistička montirana suđenja - pa su istog dana pogubljeni i Radoslav Radić, Miloš Glišić, Dragomir Jovanović, Tanasije Dinić, Velibor Jonić, Đuro Đokić, Kosta Mušicki i Boško Pavlović. Kazna nije izvršena nad Mladenom Žujovićem i Petrom Živkovićem, jer su bili u emigraciji. Ostalih 13 optuženih - uključujući najistaknutijeg srpskog teoretičara prava u 20. veku Slobodana Jovanovića, kome je suđeno u odsustvu - osuđeno je na vremenske kazne zatvora.

1959. - Umrla je američka pevačica Bili Holidej, nazvana „kraljicom džeza i bluza”. Prema muzičkim kritičarima, još se nijedan džez pevač nije približio njenim interpretacijama.

1965. - Američki bombarderi „B-52”, poznati kao „leteće tvrđave”, iz američke pacifičke baze na ostrvu Guam su prvi put bombardovali ciljeve u Vijetnamu.

1968. - Iračku vojnu vladu generala Abdula Rahmana Muhamada Arefa oborio je general Ahmed Hasan al Bakr, koji postao predsednik i premijer Iraka i predsedavajući Saveta revolucionarne komande.

1969. - Diktator Španije Fransisko Franko proglasio je princa Huana Karlosa naslednikom na čelu države.

1973. - U Avganistanu je bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan u državnom udaru zbacio kralja Mohameda Zahira Šaha i proglasio republiku sa sobom kao predsednikom, čime je posle 40 godina okončana Šahova vladavina.

1975. - U orbiti oko Zemlje spojili su se sovjetski i američki vasionski brodovi „Sojuz 19” i „Apolo 18”, a komandanti letelica Aleksej Leonov i Tom Staford rukovali su se i razmenili čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski, a Amerikanac ruski.

1976. - Indonezija je pripojila bivšu portugalsku koloniju Istočni Timor i proglasila ga 27. provincijom.

1979. - Diktator Nikaragve Anastasio Somosa dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege.

1987. - Francuska je prekinula diplomatske odnose s Iranom.

1988. - Iran je bezuslovno prihvatio rezoluciju UN o prekidu vatre, čime je okončan osmogodišnji iransko-irački rat.

1992. - Predsednik Čehoslovačke Vaclav Havel saopštio je da daje ostavku na taj položaj, a Slovačka - koja nije prihvatila Havela kao šefa države - proglasila je suverenitet.

1994. - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu održanom u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.

1995. - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u „Formuli-1”, što niko drugi nije uspeo. Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.

1996. - Ubrzo posle poletanja iz Njujorka ka Parizu, iznad Atlantskog okeana je eksplodirao američki putnički avion „boing 747”, što nije preživeo niko od 230 ljudi u njemu. Islamska teroristička organizacija „Pokret za islamske promene”, koja je prethodno istog meseca podmetnula eksploziju u kojoj je u Saudijskoj Arabiji poginulo 19 američkih vojnika, posredno je preuzela odgovornost, ali višemesečna istraga nije pouzdano utvrdila uzrok eksplozije.

1998. - Džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom u pacifičkom podmorju zbrisali su s lica zemlje šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje, usmrtivši više od 3.000 ljudi.

1998. - Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II i članova njegove porodice, čije je ubistvo u Jekaterinburgu 80 godina ranije naredio boljševički vođa Vladimir Iljič Lenjin, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Ceremoniji je prisustvovao i ruski predsednik Boris Jeljcin.

2000. - Bašar al Asad je formalno proglašen predsednikom Sirije, nasledivši preminulog oca Hafeza koji je tom bliskoistočnom zemljom vladao tri decenije.

.