Na današnji dan - 23. jun
rts
1501. - Portugalski moreplovac Pedro Kabral vratio se u otadžbinu s putovanja tokom kojeg je Brazil proglasio posedom Portugala.
1611. - Život je tragično okončao engleski istraživač Henri Hadson, koji je prvi ispitao istočne obale Grenlanda i reku Hadson. Tokom četiri putovanja istraživao je Severni ledeni okean, pokušavajući da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, pri čemu je otkrio i Hadsonovo more i Hadsonov moreuz.
1668. - Rođen je italijanski filozof, istoričar i teoretičar prava Đovani Batista Viko, osnivač filozofije istorije i preteča moderne estetike. Dela: „Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija”, „Univerzalno pravo”, „Autobiografija”.
1785. - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud-paše Bušatlije prodrla je u Cetinje, gde paša nije poštedeo ni manastir koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević.
1848. - Zbog dekreta o ukidanju „narodnih radionica” u Parizu je izbio ustanak radnika, koji je posle tri dana ugušio general Luj Kavenjak i naredio streljanje 11.000 radnika.
1862. - Turska artiljerija je s Kalemegdana bombardovala beogradsku varoš, posle čega su dobrovoljci iz Srbije i drugih srpskih krajeva pohrlili u odbranu Beograda.
1875. - Posle napada hajduka pod vođstvom Pere Tunguza na turski karavan u Bišini, izbio je Nevesinjski ustanak, najveći protiv Otomanskog carstva u Bosni i Hercegovini.
1894. - Rođen je engleski kralj Edvard VIII, koji je na presto stupio 1936, ali ga se iste godine pod pritiskom vlade i parlamenta odrekao u korist mlađeg brata Džordža VI.
1943. - U Londonu je u Drugom svetskom ratu, pod predsedništvom premijera Vinstona Čerčila, na sastanku štabova britanske armije radi utvrđivanja planova za ratne operacije u Italiji i na Sredozemlju, odlučeno da se Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pozove da sadejstvuje, vezujući na svom bojištu što više fašističkih snaga.
1945. - Japanski komandant general Micuru Ušiđima je posle poraza od američkih trupa izvršio samoubistvo na ostrvu Okinava, poprištu najkrvavije bitke na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Zvanično je saopšteno da je tokom borbi za Okinavu poginulo 234.183 vojnika i civila.
1947. - U SAD je usvojen tzv. Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika da organizuju štrajkove i primoran sindikat da isključi prokomunističke rukovodioce.
1956. - Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran je za predsednika Egipta.
1980. - Upravljajući avionom poginuo je Sanđaj Gandi, sin šefa indijske vlade Indire Gandi, za kojeg se verovalo da će je naslediti u vrhu indijske političke scene.
1985. - Iznad Atlantskog okeana je eksplodirala bomba koju su podmetnuli Siki teroristi u avion „boing 747” kompanije „Er Indija” na liniji Toronto-Bombaj, usmrtivši svih 329 putnika i članova posade.
1993. - Nigerijski diktator general Ibrahim Babangida ponišio je predsedničke izbore od 12. juna i onemogućio povratak demokratije.
1994. - Južna Afrika se, posle decenija međunarodne izolacije zbog politike aparthejda, vratila u Generalnu skupštinu UN.
1995. - Umro je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1954. pronašao vakcinu protiv dečje paralize, epohalno otkriće koje je na minimum smanjilo opasnost od te bolesti.
1995. - Čečenski islamski separatisti i ruski pregovarači sporazumeli su se o produženju prekida vatre, koji su prethodno Čečeni više puta kršili.
1996. - Umro je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, prvi socijalistički premijer Grčke.
1998. - Umrla je američka filmska glumica irskog porekla Morin O´Saliven, poznata po ulogama Tarzanove partnerke Džejn u seriji filmova s Džonijem Vajsmilerom. Filmovi: „Tarzan i njegova drugarica”, „Tarzan i njegov sin”, „Tarzanova najveća avantura”, „Tarzan u Njujorku”, „Visoki čovek”, „Dejvid Koperfild”, „Ana Karenjina”, „Braća Marks na trkama”, „Kardinal Rišelje”, „Ponos i predrasude”.
Prijem 
