Na današnji dan - 11. april
rts
1514. - Umro je italijanski arhitekta Donato Bramante, koji je snažno uticao na renesansnu arhitekturu. Projektovao je mnoge zgrade i rekonstruisao crkvu Svetog Petra u Vatikanu.
1689. - Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranski i Meri II, posle zbacivanja poslednjeg kralja iz dinastije Stjuart Džejmsa II u „Slavnoj revoluciji” 1688. Meri II je ćerka Džejmsa II, ali je odbacila nepopularnu očevu rimokatoličku politiku i snažno podržala Anglikansku crkvu. Tokom njihove vladavine u Engleskoj je učvršćen ustavno-parlamentarni režim.
1713. - Potpisan je Utrehtski mir Francuske, Britanije, Holandije, Sardinske kraljevine [Pijemont], Portugala, Pruske i Španije, kojim je okončan rat za špansko nasleđe. Španija je primorana da Britaniji ustupi Gibraltar, Austriji preda Belgiju, Milano i južnu Italiju, a Pijemontu sredozemno ostrvo Sardiniju. Takođe je prinuđena da za vladare prihvati francuske Burbone.
1755. - Rođen je engleski hirurg i paleontolog Džejms Parkinson, koji je otkrio i opisao nervnu bolest ekstrapiramidalnog sistema nazvanu prema njemu. Prvi je opisao apendicitis [zapaljenje slepog creva], objavio je više radova iz medicine i paleontološko delo „Organski ostaci ranijeg sveta”.
1772. - Rođen je španski pisac Manuel Hose Kintana, sledbenik klasike i pisac slobodoumne poezije. Bio je sekretar pobunjeničkog pokreta za nezavisnost u vreme vladavine Španijom Napoleona I od 1808. do 1814. Dela: poetska - „Oda Španiji”, „Oda Padilji”, „Oda štampariji”, drame - „Pelajo”, „Vojvoda od Visea”, istorijsko delo „Životi slavnih Španaca”, kritika „Pravila drame”.
1814. - Francuski car Napoleon I abdicirao je posle poraza u Rusiji, pada Pariza i izgubljenih bitaka kod Lajpciga i Tuluza, posle čega je prognan na sredozemno ostrvo Elba.
1842. - Beogradski trgovci braća German okončali su gradnju prve srpske lađe „Knez Mihailo”. Majstori iz Carigrada počeli su gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe - na njemu je bilo mesta za 18 topova.
1884. - Umro je engleski pisac Čarls Rid, čiji je obimni istorijski roman „Manastir i ognjište” nadahnut spisima i životom holanskog humaniste Erazma Roterdamskog. Napisao je više romana s „tezom”, u kojima je podvrgao oštroj kritici engleski kazneni sistem i zloupotrebe u ludnicama. Ostala dela: romani - „Nikad nije isuviše kasno”, „U gotovu”, „Grifit Gont”.
1919. - Počela je da radi Međunarodna organizacija rada sa sedištem u Ženevi, koja je posle stvaranja UN postala jedna od specijalizovanih agencija svetske organizacije.
1945. - U Moskvi je u Drugom svetskom ratu Josip Broz potpisao ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoći i saradnji Jugoslavije i SSSR. Bila je to prva njegova službena poseta jednoj savezničkoj zemlji posle formiranja privremene vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i međunarodnog priznanja nove Jugoslavije.
1961. - Pred izraelskim sudom u Jerusalimu počelo je suđenje austrijskom nacisti Adolfu Ajhmanu, šefu odeljenja u Gestapou za uništenje Jevreja i za nemačke logore u Drugom svetskom ratu.
1977. - Umro je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan „pesnik Pariza”. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakterišu revolt, mladalački cinizam i ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea „Obala u magli”, „Hotel Sever”, „Dan se rađa”, „Ljubavnici iz Verone”, „Deca raja”, „Vrata noći”. Dela: zbirke pesama „Reči”, „Veliki prolećni bal”, „Kiša i lepo vreme”.
1985. - Umro je albanski diktator Enver Hodža, šef vladajuće Partije rada Albanije od 1948. Između dva svetska rata bio je sekretar kraljevskog poslanstva Albanije u Briselu. Jedan je od osnivača Komunističke partije Albanije 1941. Podržavao je politiku Informiroa od 1948. do 1956. i diktatorsku koncepciju Josifa Staljina, čak i posle 20. kongresa Komunističke partije SSSR na kojem su osuđeni Staljinovi metodi. Kasnije je postao privrženik Pekinga, ali se razišao i s kineskim komunistima, potpuno izolujući zemlju. Izgradio je primitivni, autoritaran sistem zasnovan na represiji i fizičkim eliminacijama neistomišljenika, ali i saradnika u koje je posumnjao da bi mogli da ugroze njegovu ličnu vlast. Bio je glasnogovornik velikoalbanskih teritorijalnih pretenzija prema Jugoslaviji.
1994. - NATO avioni su nastavili napade na Vojsku Republike Srpske oko Goražda, pogađajući i civilne ciljeve. Vojna pomoć muslimanima, koji su se našli u neprilici posle neuspele ofanzive - na koju SAD i druge zapadne zemlje nisu reagovale - pravdana je tvrdnjom da VRS ugrožava snage UN. Kasnije se pokazalo da Goražde nije bilo meta srpske artiljerije, pa „plavi šlemovi” nikako nisu mogli da budu ugroženi.
1997. - U jednom beogradskom restoranu ubijen je Radovan Stojičić Badža, načelnik Resora javne bezbednosti Srbije, a ubica nije otkriven.
1999. - U centru Beograda usred dana ubijen je srpski novinar Slavko Ćuruvija, prethodno meta žestokih napada režimskih medija. Počinioci ubistva u režiji Državne bezbednosti Srbije - čiji agenti su ga tog dana satima pratili pre atentata - ni posle pet godina nisu otkriveni.
2002. - Na ulazu u zdanje Savezne skupštine u Beogradu, savezni poslanik i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković pucao je sebi u glavu, neposredno pošto je i Veće građana usvojilo Zakon o saradnji s Haškim tribunalom. Dva dana kasnije Vlajković je umro. Haški tribunal je u maju 1999. protiv Vlajkovića podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata tokom akcije snaga Jugoslavije i Srbije na Kosovu i Metohiji.
Prijem 
