Na današnji dan - 6. april

Na današnji dan - 6. april
beta

885. - Upokojio se Sveti Metodije Solunski, koji je sa svojim bratom Ćirilom bio prvi slovenski prosvetitelj. Na molbu moravskog kneza Rastislava, koji je želeo da suzbije germanski uticaj, 864. godine, Ćirilo i Metodije dolaze među Slovene. Preveli su na slovenski jezik crkvene bogoslužbene knjige i stvorili slovensku azbuku glagoljicu.

1199. Umro engleski kralj Ričard I Plantagenet, vitez „lavljeg srca”, junak srednjovekovnih legendi, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu. Vladao je od 1189. do smrti 1199.

1327. - Veliki italijanski pesnik Petrarka, začetnik humanizma u Italiji, prvi put je video svoju idealizovanu ljubav Lauru de Sades, u crkvi Svete Kjare u Avinjonu. Ona je postala glavno lice „Karconijera”, dela trajne umetničke vrednosti.

1490. - Umro je mađarski kralj Matija I Korvin, reformator mađarske države. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habzburgovaca, zauzevši 1486. i Beč u kojem je i umro. U Požunu je 1465. osnovao univerzitet, a 1472. prvu štampariju. Nazvan je Korvin zbog gavrana (latinski - corvus) na njegovom štitu.

1520. - Umro Rafaelo, italijanski slikar i arhitekt, jedan od najslavnijih slikara svih vremena. Uz Leonarda i Mikelanđela, treći je velikan italijanske visoke renesanse. Kao pravog čoveka renesanse, Rafaela je krasila svestranost. Bavio se, što je manje poznato, i scenografijom, a bio je i glavni konzervator u Rimu. Živeći u velikom Rimu, i u trenucima najveće slave mislio je na svoj rodni Urbin. Potpisivao se kao Rafael Urbinski.

1528. - Umro je nemački slikar i grafičar Albreht Direr, poznat po portretima velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanrednim gravirama u drvetu i bakru („Apokalipsa”, „Velika muka”, „Bogorodičin život”).

1652. - Predstavnik Holandske istočnoindijske kompanije Jan van Ribek osnovao je u Kapuu prvo naselje belih doseljenika u Južnoj Africi, koje će se kasnije razviti u Kejp Taun.

1667. - Dubrovnik je pogodio katastrofalan zemljotres u kojem je poginulo više hiljada građana. Od zemljotresa i požara, koji je harao dvadesetak dana, grad je bio skoro potpuno uništen. Obnavljanje je trajalo više od 50 godina.

1690. - Austrijski car Leopold uputio je balkanskim hrišćanima proglas u kojem ih je pozvao da i dalje pomažu njegovu vojsku u borbama protiv Turaka, obećavajući im za uzvrat razne povlastice.

1838. - Umro publicista, prevodilac i prosvetitelj Dimitrije Davidović. Rođen je u Zemunu 1789. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima i Pešti, a medicinu u Pešti i Beču. Bio je urednik „Novina serbskih” i almanaha „Zabavnik”. Po povratku u Srbiju radio je kao sekretar kneza Miloša Obrenovića, ministar unutrašnjih poslova, prosvete i diplomatski službenik. Davidović je autor Sretenjskog ustava iz 1835. godine. Objavio je i radove o Lukijanu Mušickom, o manastiru Žiči i o staroj srpskoj književnosti.

1896. - U Atini su otvorene prve moderne Olimpijske igre nakon 1.500 godina (kada su bile zabranjene od rimskog cara Teodosija I). Prvu olimpijsku pobedu na modernim OI ostvario je Džejms Konoli (USA), u troskoku - 13,71 m.

1909. - Američki istraživač Robert Peri osvojio je Severni pol, prešavši sa svojom ekspedicijom na sankama 1.600 kilometara. 1910. U Beogradu je osnovano Srpsko geografsko društvo. Osnivač je bio Jovan Cvijić. Srpsko geografsko društvo bilo je prva naučna ustanova ove vrste u jugoistočnoj Evropi. Na početku svog rada Društvo je imalo oko sto redovnih i vanrednih članova iz Srbije i iz drugih jugoslovenskih zemalja. Svoje radove publikovali su u časopisu „Glasnik”.

1917. - Objavom rata Nemačkoj SAD su ušle u Prvi svetski rat.

1941. Na današnji dan počeo je, bez objave rata, napad fašističke Nemačke na Jugoslaviju. U šest sati i trideset minuta, nemačka avijacija je sa 234 bombardera i 120 lovaca bombardovala Beograd. Do osmog aprila u Beogradu je od bombardovanja poginulo oko dve i po hiljade ljudi, porušeno preko 700 zgrada i više hiljada teško oštećeno. Najteže je stradala Narodna biblioteka, u kojoj je izgorelo 350.000 knjiga i 500.000 svezaka, među kojima i veliki broj unikata neprocenjive kulturne vrednosti iz tonskog arhiva Radio Beograda.

1941. - Etiopske i britanske trupe oslobodile su Adis Abebu, koju su u ratu sa Etiopijom početkom 1935. godine okupirale italijanske snage.

1971. - U Njujorku je umro ruski kompozitor Igor Stravinski, jedan od začetnika i glavnih pobornika tzv. „Nove muzike” 20. veka. Rođen je 1882. godine, bio je učenik Nikolaja Rimskog Korsakova. Svetsku slavu stekao je 1910. godine, kada je baletska grupa Đagiljeva u Parizu izvela balet „Žar-ptica”. Taj balet, kao baleti „Petruška”, „Posvećenje proleća” i mnoga simfonijska dela, opere i oratoriji obeležili su muzičko stvaralaštvo prošlog veka. Stravinski je u svojim delima koristio ruski narodni melos.

1973. - U Beogradu je otvorena nova zgrada Narodne biblioteke Srbije. Stara zgrada Biblioteke izgorela je u požaru 6. aprila 1941. godine, kada su Nemci bombardovali Beograd.

1985. - Vojnim udarom u Sudanu svrgnut je Džafer Nimeiri, koji je vladao od 1969. kada je, takođe državnim udarom, svrgao tadašnjeg predsednika Abdua. Vlast je preuzeo ministar odbrane i komandant armije general Abdel-Rahman Suer al Dahab.

1992. - Evropska zajednica priznala je nezavisnost bivše jugoslovenske republike BiH. Istog dana u Sarajevu su pale prve žrtve i označile početak rata u Bosni i Hercegovini.

1994. - U Ruandi je, u toku građanskog rata između plemena Hutu i Tutsi, raketom oboren avion u kojem su bili predsednici Ruande i susednog Burundija - Žuvenal Habjarimana i Siprijen Ntarjamira. U masakrima koji su usledili ekstremni Huti pobili su oko 800.000 manjinskih Tutsa, uglavnom civila.

1995. - U Kigaliju, u Ruandi osnovan je prvi sud za genocid, na koji će biti izvedeno 30.000 Huta optuženih za masakr nad Tutsima.

2000. - Umro je Habib Burgiba (96), koji se smatra osnivačem modernog Tunisa. Bio je proglašen za doživotnog predsednika Tunisa, ali je 1987. godine mirnim prevratom zbačen sa vlasti.

2001. - Predstavnici Haškog tribunala predali su saveznom ministru pravde Momčilu Grubaču optužnicu za ratne zločine i nalog za hapšenje Slobodana Miloševića.

2003. - Hrvatska policija uhapsila je haškog optuženika Ivicu Rajića, kome se na teret stavljaju ratni zločini u Bosni i Hercegovini.

Godišnjica bombardovanja Beograda

U Beogradu se obeležava 67 godišnjica bombardovanja Beograda i napada na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu, 6. aprila 1941. godine.

Tim povodom će Ministarstvo rada i socijalne politike u saradnji sa Ministarstvom odbrane, Gradom Beogradom i Narodnom bibliotekom Srbije u Beogradu organizovati komemorativne svečanosti odavanja počasti nevino postradalim građanima i pripadnicima oružanih snaga Kraljevine Jugoslavije koji su se suprotstavili daleko nadmoćnijem neprijatelju.

Tokom takozvanog Aprilskog rata, koji je počeo 6. aprila 1941. godine iznenadnim bombardovanjem gradova, a okončao se potpisivanjem kapitulacije Jugoslovenske vojske 17. aprila iste godine, stradao je veliki broj civila.

Istovremeno, u masovnim i višednevnim bombardovanjima uništeno je više hiljada stambenih i drugih objekata.

U bombardovanju Beograda, koji je nekoliko dana ranije Vlada proglasila nebranjenim gradom, uništavene su bolnice, gusto naseljene gradske četvrti, a potpuno je razoreno zdanje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu.

(Beta)

Авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију.
Десет дана раније Краљевина Југославија приступила је пакту са Силама осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут Кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза.
Хитлер је лично, 27. марта донео одлуку да се бомбардује Београд и
окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Strafgericht). Предвиђајући рат, југословенска Влада и Врховна команда су Београд прогласиле „отвореним градом“.
Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха
су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
Београд je од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук
и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се
тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из
разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Последице
Споменик bраниоцима Београда, априла 1941, на Новом Београду
У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи^[1] (процене: 2.271-4.000, немачке процене 1500-1700^[2]). Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности.
Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше
организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.